На последњој предсајамској конференцији организатора, учествовали су градски секретар за културу Владан Вукосављевић, председник Одбора сајма књига др Зоран Аврамовић, представници Русије — почасног госта 60. јубиларног сајма књига — саветник за културу Амбасаде Русије у Србији Ирина Гнедкова, директор Центра за науку и културу Руског дома Надежда Кушценкова и уредник пратећег програма др Драган Хамовић.
Вукосављевић је саопштио да ће почасни гост 61. сајма књига 2016. бити Иран, земља са једном од најстаријих култура на свету.
Сајам ће се одржавати на површини од 29. 968 метара квадратних, уз учешће 483 директних излагача, од којих ће 67 бити из иностранства, истакао је он и додао да је ове године покровитељ сајма компанија „Идеа“, која ће током сајма сваком купцу који направи рачун већи од 1.500 динара поконити једну улазницу за сајам књига.
Вукосављевић је додао да ће „Идеа“ организовати интерактивни квиз везан за књижевност и победници ће добити вредне награде.
Аврамовић је подсетио да живимо у свету електронике и слика и да је Одбор оценио да је улога сајма књига да брани и сачува традицију читања без обзира да ли је реч о електронским или штампаним књигама.
Он је казао да су обележили јубилеј сајма штампањем књиге о свим претходним сајмовима и израдом два документарна филма различите дужине на којима су забележени најинтересантнији моменти са претходних сајмова.
Уз већ традиционалне пратеће програме, Аврамовић је поменуо два нова за које очекује да ће постати стални део сајма: опкупљање писаца млађих од 30 година и округле столове на којима би учествовале познате личности из јавног живота које не припадају еснафима писаца и издавача али имају шта да кажу о литератури.
Саветник за културу Амбасаде Русије Ирина Гнедкова је изразила задовољство што је ове године Русија почасни гост сајма јер је 2015. проглашена у Русији за годину књижевности.
Она је додала да су се аутори руског наступа на сајму књига потрудили да низом манифестација свеобухватно представе руску културу. На националном штанду у хали 2 биће представљено више од 1.500 књига водећих руских издавача, гостоваће познати руски писци попут Павела Басинског, Сергеја Бељакоав, Виктора Јерофејева, Сергеја Лукјањенка, Бориса Јевсејева, Захара Прилепина, Едуарда Веркина…
Биће уприличена изложба фотографија „Блага руске писмености“ из колекције музеја Каломенское, која је посвећена историјату развоја руског писма и књижевне културе.
Централно место у руском програму заузеће тема православља, под називом „Православна Русија“. Током сајма биће успостављен и видео-мост Београд — Санкт Петербург, током кога ће издавачи, писци, библиотекари разматрати низ важних питања из области књижевности.
Према речима Надежде Кушченкове, у плану је организација округлог стола о питањима превода са руског на српски језик и обрнуто, на коме ће учествовати Удружење њижевних преводилаца Србије, Удружење писаца и Српски ПЕН центар, Удружење библиотекара Србије, Агенције за заштиту ауторских права, представници Руског центра за науку и културу у Београду.
Институт за превођење, истакла је Кушченкова, представиће свој грант-програм подршке превођењу, одржаће семинар за преводиоце, а као резултат заједничког српско-руског рада представиће прву књигу из серије „Српска реч“ под називом „Ухвати звезду падалицу: Антологија савремене српске приче“, коју је 2015. године објавио издавач Центар књиге Рудомино.
Наталија Нарочницкаја, која отвара Сајам, као директор Фондације за историјску перспективу, представиће на Сајму серију књига о историји српско-руских односа.
Пред Русије, на сајму учествују издавачи из Анголе, Белорусије, Босне и Херцеговине, Бразила, Велике Британије, Индије, Ирана, Италије, Јапана, Кине, Немачке, Румуније, Словеније, Француске, Хрватске, Холандије, Шпаније, Црне Горе и многих других земала. Међу бројним иностраним гостима биће и: Стивен Вотсон (Велика Британија), Свен Петерс (Холандија), Јан Соненегор Хенрик и Јул Јенсен (Данска), Димитри Верхулст (Белгија), Олга Славникова (Русија), Јоана Првулеску (Румунија), Александар Секулов (Бугарска), Драган Марковина (Хрватска), Сергеј Лукјањенко (Казахстан), Михаило Поповић (Аустрија), Миха Мацини (Словенија), Веле Смилевски, Раде Сиљан, Блаже Миневски (Македонија), ЕУНИК — Мрежа института културе земаља Европске уније.
Институти и културни центри из земала Европске уније представиће, на заједничком излагачком простору, могућности културне сарадње, образовања и стручног усавршавања у земљама Европске уније.
Свечано отварање сајма заказано је за 25. октобар у 18 часова у Хали 2 Београдског сајма.
