Примарна емисија новца, нижи порези и пореске олакшице, увођење електронског система, поједностављена бирократска процедура и повољнији наменски кредити са каматном стопом од четири-пет одсто — били би „моћна инјекција“ за руску економију, додају стручњаци.
Они сматрају да су вештачки висока ставка Централне банке РФ и сузбијање буџетских издатака намењених за развој негативно утицали на економију и испразнили државну касу.
Према мишљењу експерата, уместо што се подржавају сировинске компаније и финансијски гиганти, требало би стварати конкуренцију на тржишту, подстицати приватни сектор, предност давати прерађивачким компанијама над онима који експлоатишу сировине.
У том смислу, експерти предлажу формирање нових државних структура — развојних институција, а постојеће би требало докапитализовати, тако што ће ЦБ откупити њихове активе.
Централна банка би уместо на инфлацију требало да се усредсреди на БДП, а његов раст ће сам по себи довести до смањења инфлације, истичу стручњаци.
Притом, свеукупни спољни дуг (државе и бизниса) не би требало да прелази 30 одсто БДП-а, кажу експерти.
Стручњаци „Столипинског клуба“ закључују и истичу да је потребно побољшати пословну климу у Русији и истовремено наводе да је на том плану већ постигнут напредак. Тако се у рејтинг листи „Дуинг бизнис“ Русија попела са 120. на 62. место.
Проблеми руске економије
Експерти су констатовали да је у Русији сваке године све мање предузетника, а главни разлог за то је пореска политика.
Осим тога, средњи бизнис у Русији је прилично запостављен — свега 25 одсто БДП-а. У малом и средњем бизнису ради до 25 одсто радно способног становништва, а то је неупоредиво мање него у већини земаља у свету. Притом, смањење малих и средњих предузећа је главни фактор раста незапослености и раста оптерећења државног буџета.
Стручњаци такође упозоравају да раст државних компанија ствара нелојалну конкуренцију на тржишту.
Истраживања спроведена у марту ове године показују да скоро 28 одсто запослених целе плате или део зараде добијају у ковертама. Према руском Министарству рада, 20 одсто запослених или 22,5 милиона људи није регистровано у систему социјалног осигурања и не уплаћују пензијске доприносе.
Такође, до 50 одсто директних инвестиција из иностранства долази из офшора.
Осим тога, они указују на корупцију и слабости руског законодавства, које недовољно штити бизнис и недовољно кажњава преступнике закона.
Економија раста
Планирано је да се програм у целости представи влади и да се размотри на једном од будућих заседања Економског савета под председником РФ.
„Столипински клуб“ је друштвено-политичка и експертска платформа, формирана на иницијативу „Пословне Русије“, на челу са бизнис омбудсманом Борисом Титовим, а своје чланове описује као „тржишне реалисте“. Један од чланова председништва „Столипинског клуба“ је и саветник руског председника Сергеј Глазјев, који је уједно и један од аутора овог програма.
Клуб је назван у част руског државника Петра Аркадијевича Столипина, председника владе Русије од 1906. до 1911, који је економским реформама препородио руску привреду, а посебно је убрзао развој пољопривреде аграрном реформом.
