Четири сузаваца, која су бачена у косовски парламенту у више наврата уочи заседања парламента, више су од случајности.
Представници приштинске опозиционе странке „Самоопредељење“, који су одговорни, не крију да им је циљ да на овај начин спрече власт у Приштини да формира Заједницу српских општина али и Специјални суд за ратне злочине.
Оно што „боде очи“ јесте да је приштинска власт превише „млака“ према овим инцидентима.
Да ли опозиција и власт у Приштини имају заједнички циљ или још боље — да ли раде у кооперацији како би избегли или пролонгирали формирање ЗСО и Специјални суд за злочине ОВК?
Неџмедин Спахију, политички аналитичар из Приштине, уз напомену да првенствено треба имати у виду да се ту ради о борби за власт, не спори да иза свега има и нечега другог.
Он, међутим, сматра да ЗСО није толико тема Приштине како то Београд мисли и подсећа да је све то већ предвиђено планом Мартија Ахтисарија.
Када је реч о Специјалном суду за ратне злочине ОВК, Спахију каже да је то друга прича. На питање Спутњика да ли је „сива еминенција саге о сузавцима“, како се спекулише по политичким кулоарима Приштине, можда Хашим Тачи, одговара да има и тога.
„Мислим да ту има и тога, али није баш тако просто. Има ту и других ствари, али засигурно тај моменат има улогу у целом том сплету“, каже он.
Спахију верује да је чињеница да је однос снага у косовском парламенту нереалан, јер како истиче, иако владајуће странке имају већину, у суштини она представља мањину.
„То само по себи представаља политичку кризу. Рецимо док је опозиција скупила 200.000 потписа, премијер се позива на то да проблем не представља расположење грађана Косова. Питање је колико би успела да скупи владајућа већина“, напомиње он.
Саговорник из Приштине такође сматра да део одговорности сноси и немарност ЕУ која — када хоће жели да прогура неке процесе попут овог са Београдом (ЗСО) — не повлачи праве потезе, већ потезе који су најлакши. Спахију, међутим, није дао конкретан одговор о томе на шта је тачно мислио.
Бранимир Стојановић, потпредседник Владе Косова, каже да свако ко покушава да успори процесе неће у томе успети.
„Па наравно да послове пролонгирања одређених процеса и нереаговања институција на начин на који би морало да се реагује буде разне сумње. Ако било ко од појединаца има намеру да тако нешто ради, онда мора да буде свестан да су ови процеси неминовни и да ће они морати да се спроведу без обзира што појединци сматрају да не би требало“, каже Стојановић.
Заменик косовског премијера подсећа да је пре свега обавеза ЕУ да, када се ради о бриселском споразуму, прати његову имплементацију.
„У том смислу заиста очекујем да ЕУ и њени представници прате шта се дешава и да на то реагују. Ако неко ово ради да би пролонгирао све што је договорено, ми ћемо имати то у виду за будућност“, додаје Стојановић и напомиње да је обавеза Срба да инсистирају да се ствари доведу до краја.
Било како било, сва је прилика да је Приштина по свом старом добро опробаном рецепту решена да ствари истера по своме. Европи ће остати само да се као и до сада сложи — плашећи се немира, а Београду остаје да се и даље нада.
