Бивши руски премијер Сергеј Степашин отворио је руски штанд на овогодишњем Сајму књига, на коме ће бити и учесник на промоцији књиге нашег амбасадора у Москви Славенка Терзића. Степашин је на месту премијера наследио Јевгенија Примакова 1999, баш кад је завршена НАТО агресија на Југославију. Био је и вицепремијер, министар правде, унутрашњих послова, директор Службе платног промета, Федералне службе безбедности… Данас је активан у невладином сектору. Истиче да говори као слободан човек оно што мисли да треба да каже и да не мисли да неког у ЕУ занимају интереси Србије. Књигу српског амбасадора у Москви Славенка Терзића „Стара Србија. Драма једне европске цивилизације“ сматра изузетном.
— Књига је посвећена трагедији српског народа, српске православне цивилизације и мислим да треба да буде уџбеник за оне који желе да знају историју и истинске разлоге трагедије која се десила у Југославији и Србији.
Наш премијер са низом министра одлази у Москву у тродневну посету са сусретима на највишем нивоу. Велика су очекивања. Шта се од тих очекивања, по вашем мишљењу, може остварити?
— Треба имати у виду да се Србија налази у нимало једноставној економској ситуацији. Све оно што се десило 1999. озбиљно је ударило по економији — санкције, разарања. С тим у вези неопходно је да Србија и српска влада траже реалне савезнике који ће инвестирати у привреду, радити заједно и формирати заједничка предузећа. Русијa је увек била традиционално блиска са Србијом, пре тога са Југославијом, а још пре тога са Србијом. То је политички аспект.
Друго, Русија је као одговор на санкције које су против ње увели ограничила испоруку низа производа, укључујући прехрамбене, из већине европских земаља које су се прикључиле санкцијама, пре свега из земаља ЕУ. То се не односи на Србију. Штавише, знамо да је Србија врло активно подржала нашу земљу. С тим у вези мислим да сада постоје сви услови да се искористи руско тржиште за испоруку робе из Србије. То су прехрамбени артикли, лекови.
Треће, то је формирање заједничких предузећа. Тема за дискусију је много. А и, рећи ћу отворено, Србија треба да се одлучи. Знам да Србија размишља о чланству у ЕУ, то је њено право, али тада треба имати у виду да ће то свакако значајно ограничити могућности трговинско-економске сарадње са Русијом. Колико схватам, и о томе ће бити речи у Москви.
Мислите да Србија неће моћи дуго да настави политику — и ЕУ, и Русија?
— Може да настави, али треба направити избор. Ви знате да низ земаља сарађује са нама у јединственој царинској унији. Зато мислим да Срби треба да одреде и своје приоритете.
Код нас многи аналитичари истичу да Русија није довољно разрадила модалитет такве сарадње ком би могла да се прикључи и Србија.
— Онда треба заједно тиме да се бавимо. Мислим да би један од циљева посете требало да буде и разматрање тих модела. Постоји један проблем: највећи је што Русија нема заједничку границу са Србијом. И други, што Србија нема излаз на море. Али та питања ће бити потребно решавати.
Ипак, за мене је потпуно очигледно да су историјске везе међу нашим народима важније него тренутни економски резултати. Друго, с каквим економским потенцијалом ће Србија ући у ЕУ? Јасно је да ће бити искоришћена јефтина радна снага и тржиште, и да будемо потпуно отворени, то ће подразумевати потпуно ограничавање властите економске политике у Србији. Имамо пример Грчке, Португалије…
Русија помаже Србији кад је реч о Косову а, видели смо, и у вези са Резолуцијом о Сребреници. Да ли би Србија могла да штити своје виталне националне интересе ако би се, у ситуацији да мора да бира између ЕУ и Русије, одрекла Русије?
— Знате каква је ситуација са Косовом. Сетите се трагедије Југославије ′90-их година. Мислите да национални интереси Србије занимају неког у ЕУ? Ја не мислим да је тако.
Да ли тако говорите због чињенице да нам из ЕУ стижу стално нови услови?
— Покојни Милошевић је пристао скоро на све услове. Ја сам тада био премијер, управо сам заменио Примакова и морао сам да се бавим тиме у Великој осморки, и у Сарајеву на конференцији. Тако да знам из прве руке ко је кога издавао и предавао. Треба макар памтити сопствену новију историју. Зато треба направити избор.
Може ли Русија лобирањем помоћи да спречи улазак Косова у Унеско?
— Може, наравно. Русија има веома добру позицију у Унеску.
Сведоци смо „догађања народа у Црној Гори“, шта мислите, шта је толико привлачно у НАТО-у да Црна Гора хоће у тај савез?
— Не Црна Гора, него Ђукановић. Питајте црногорски народ. Сличан је српском, заједничка култура, иста црква. Не знам, не разумем то. Тим пре што много наших грађана живи у Црној Гори. Колико су само кућа и станова тамо купили! А у свакодневном животу имамо одличне односе. То је унутарцрногорско питање и ми се ту не можемо мешати, али чини ми се да то није позиција Црне Горе.
Ђукановић је отворено оптужио Русију да стоји иза протеста опозиције?
— Сретао сам се с Ђукановићем 1999. кад сам био премијер. Тада ми је говорио друге ствари. Треба га на то подсетити.
