Мистериозна епизода из живота Лава Толстоја и судбина Лава Гумиљова, сина двоје чувених руских песника Ане Ахматове и Николаја Гумиљова, теме су о којима српски читаоци сада могу да сазнају више.
Причу о томе како је и зашто чувени писац када му је било 82 године тајно побегао из породичне куће у Јасној Пољани испричао је Павел Басински у књизи „Лав Толстој: бекство из раја“, издатој на српском језику у преводу Љубинке Милинчић.
Књигу „Гумиљов, син Ане Ахматове“ о Лаву Гумиљову, иначе познатом историчару чија је животна прича налик на авантуристички роман, написао је Сергеј Бељаков. Обе књиге награђене су руском националном књижевном наградом „Велика књига“, а њихов превод подржао је Институт превода.
Како је могуће заобићи такве књиге и не превести их, упитала је Љубинка Милинчић, истакавши да нам је Толстој занимљив не само због тога што је реч о великом писцу, него и због везе његове породице са Србијом. Толстојеви су наиме пред Бољшевичком револуцијом побегли у Србију, а једини који су се вратили у Русију су тзв. српски Толстоји и сви данашњи представници те породице су њихови потомци.
Што се тиче Гумиљова, знамо јако много о његовој мајци Ани Ахматовој, а мало смо знали о њеном мужу Николају Гумиљову, који је страдао у логорима. Обоје су проглашени непријатељима народа. Судбина њиховог сина је трагична али и богата, а ова биографија је најпотпунија прича о потомку тако познатих људи.
Према речима аутора књиге Сергеја Бељакова, Лав Гумиљов, који је и и сам четири пута био хапшен а двапут био у затвору, и чији су бурни живот обележили, између осталог, сложени односи с мајком, био је изузетан научник, како се изразио, песник међу научницима.
Поставио је теорију етногенезе која може да објасни многе историјске процесе у прошлости, али и у савременом свету. Интересовало га је како настају народи, када и зашто су неки народи ишчезли а нови се појављивали и колико личе на своје претке, рекао је Бељаков.
Додао је да се бавио и личним животом Гумиљова млађег, његовим љубавима, преживљавањима због трагичног сукоба с мајком који се завршио тиме да је није виђао последње четири године њеног живота. Трудио се, каже, и да дâ комплетну слику совјетског друштва у коме је Лав Гумиљов живео.
Обојица писаца су своје књиге базирали на темељним истраживањима архивске и друге грађе.
Басински је испричао да је инспирацију за писање књиге добио у Јасној Пољани, изашавши у врт и помисливши како се Толстој у старости губио у сопственом врту који је сам посадио. Толстој је створио два производа, један је његово дело, а друго је он сам, истакао је Басински који је о Толстојевима написао још две књиге.
