Вест да је Народна Република Кина укинула политику једног детета није изненадила пажљиве посматраче кинеских прилика.
Пекинг већ дуго разматра могућност одустајања од контроверзног закона који кочи складан развој друштва. Политика ублажавања почела је пре две године, када је Пекинг паровима у којима је један од родитеља јединац дозволио да имају двоје деце.
Овај закон, наиме, пореметио је социјалну структуру у земљи у којој су снажне патријархалне вредности, због чега се рађа много више дечака него девојчица. У руралним пределима постоје читаве области које су насељене искључиво мушкарцима. Кинеске власти су сада решиле да се суоче са овим озбиљним друштвеним проблемом.
Политика једног детета је била на снази 36 година и тицала се Хан народа, односно народа који на Западу називају Кинезима. Она се није односила на 56 националних мањина, укључујући и становнике Тибета, Хонгконга и Макаоа.
Упркос рестрикцијама које су наметнуте паровима у Кини, политику једног детета су протеклих деценија подржавале Уједињене нације, које су хвалиле Пекинг због њеног доследног спровођења.
Укидање политике једног детета је постао економски и друштвени императив.
„Главни проблем су били недостатак хране и неразвијеност земље. Тадашње власти су разматрале могућност како да за све становнике обезбеде храну. Данас је Кина једна од најразвијенијих и најбогатијих земаља у економском смислу и више нема потребе за том политиком“, објашњава за Спутњик Радосав Пушић, професор на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Циљ укидања овог закона није само да се усклади број мушкараца и жена, већ и да се спречи старење становништва. Однос млађих и старијих генерација је знатно више у корист ових других него што је то случај у другим земљама у развоју, попут Индије. У Кини је 2014. године рођено 16,8 милиона деце, односно 470.000 више него претходне године. Велики број кинеских парова, међутим, не планира друго дете из економских разлога.
Како ће се укидање ове политике одразити на Кину, земљу од милијарду и четири стотине педесет милиона становника?
„Тешко је рећи, јер је Кина једно од најдинамичнијих друштава на свету. О последицама ове одлуке још није могуће доносити суд“, каже Пушић.
