Ако до гласања и дође, Дачић је позвао све земље да гласају против тога, јер ће у супротном прекршити међународно право.
„Одложимо дебату по овом питању у Унеску и дајмо шансу дијалогу, јер то је једини начин да се и о овом питању постигне обострано прихватљиво решење и тиме избегну даље поделе, политизација и конфронтација унутар Унеска. Овакав приступ је и у духу принципа на којима је утемељена ова организација и, уверени смо, у најбољем је интересу регионалне стабилности и сарадње“, рекао је Дачић.
Како је истакао, међународно право је универзално и важи за све.
„Али, подсетићу и земље које евентуално гласају за Косово да је и кршење међународног права универзално и важи за све, и када на ред дођу они и питање њиховог територијалног интегритета, сетиће се овога о чему смо данас говорили“, поручио је он и још једном позвао све на поштовање међународног правног поретка.
Дачић је рекао да се не сме дозволити да Организација буде стављена у функцију афирмације илегалне и једнострано проглашене независности дела територије једне државе-чланице УН, чији су суверенитет и територијални интегритет загарантовани важећом и правно обавезујућом резолуцијом Савета безбедности УН.
У обраћању на генералној дебати 38. заседања Генералне конференције Унеска, Дачић је подсетио да Унеско не доноси политичке одлуке о државности, а да је по основу резолуције СБ УН 1244, Косово и Метохија територија Републике Србије под привременом управом УН, на којој и данас делује мисија УН — УНМИК, што значи да „Косово није држава“.
Полазећи од одговорне улоге Унеска на међународном плану, од кључне је важности да се у овим турбулентним и захтевним временима сачува морални кредибилитет Организације.
Унеско треба да остане веран својим изворним принципима и циљевима. Политизација рада Унеска није у интересу реализације његове, за човечанство изузетно важне, мисије, рекао је Дачић.
Он је подсетио да је захтев за пријем тзв. Републике Косово без преседана у досадашњој историји Унеска, а да, супротстављајући му се, Србија брани међународно право, Повељу УН и врховни ауторитет СБ УН на плану очувања међународног мира и безбедности.
Према његовим речима, састанак Извршног савета Унеска одржан 21. октобра показао је сву контроверзност овог питања, али и дубоку подељеност чланства, што, како је додао, несумњиво потврђује чињеница да од 58 чланица овог тела, апсолутна већина, њих 31, фактички није подржала усвајање препоруке.
„У Организацији чији је један од главних циљева заштита културног наслеђа човечанства за генерације које долазе, не смемо заборавити да је на простору Косова и Метохије од јуна 1999. године, дакле после престанка оружаних сукоба, до данас, 236 верских и културно-историјских споменика било мета напада“, рекао је Дачић.
Уништена су 174 верска објекта Српске православне цркве, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништено је или оштећено скоро 5.300 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик, прецизирао је он.
„Четири бисера наше духовне и културне баштине: манастир Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Црква Богородице Љевишке, и данас се налазе на Унесковој листи светске баштине у опасности. Због свега овога дубоко смо забринути за своје културно-историјско наслеђе у Покрајини, које представља стуб нашег националног, културног и духовног идентитета и део драгоценог историјског и цивилизацијског наслеђа модерне Европе и света“, рекао је шеф српске дипломатије.
Он је напоменуо да намера Србије није да се било ко изолује или спречи да има приступ активностима Унеска.
Чињеница је да Косово и Метохија и сада учествују у многобројним активностима Организације, али на статусно неутралан начин и у складу са резолуцијом СБ УН 1244, што најбоље показује да је права интенција подносилаца овог захтева искључиво политичка, објаснио је Дачић.
Србија је, како је додао, снажно посвећена дијалогу са представницима Приштине који се води под покровитељством ЕУ и који представља један од ретких успешних примера мирног решавања спорова у данашњем свету.
„Управо са тим циљем, Република Србија је у дијалогу демонстрирала своју конструктивност и спремност на компромисе. На тај начин смо допринели да за многа комплексна питања у различитим сегментима, од законодавства до енергетике и телекомуникација, буду постигнута обострано прихватљива решења“.
Разговори о имовини Српске православне цркве, као и статусу и заштити српског културног наслеђа на простору Косова и Метохије у оквиру Бриселског дијалога тек следе, напоменуо је он, у говору које је медијима доставило Министарство спољних послова.
