Споразум о преласку на узајамно обрачунавање у националним валутама је постигнут током састанка председника Русије и Кине у мају 2014. године. Засад се међусобно обрачунавање примењује само у трговачким операцијама, али две стране већ изучавају могућности употребе националних валута за кредитирање средњорочних и дугорочних пројеката.
Према мишљењу Андреја Костина, који се налази на челу руске ВТБ банке, обим међународних обрачуна у јуанима наставиће раст, а ускоро ће и рубља бити подједнако заступљена у трговини Кине са Русијом — само је питање времена. Костин, руководилац једне од највећих руских банака и засад једине која има филијалу у Кини, изјавио је за Спутњик:
„Мислим да ће обрачунавања и плаћања у јуану бити све више, па конкретно и у трговини Кине са Русијом. Што се тиче обрачуна у рубљама, ту већ руска страна мора да одради свој део посла. Пре свега, мора да убеди велике компаније-извознике да уведу обрачуне и плаћања у националним валутама“.
С друге стране, две централне банке су истакле да је удео употребе националних валута ипак мали у општем обиму трговинских плаћања. Зато су централне банке Русије и Кине позвале комерцијалне банке да више отварају и користе рачуне у националним валутама, како би што пре дошло до оптимизације и убрзања двостраних рачуна.
„Наравно, Кинези имају свој интерес у вези са јуаном. Постоје додуше и аргументи који се тичу високе стопе колебања курса рубље. То је објективни фактор, који се не би смео занемарити. Али, генерално узевши, и за јуан и за рубљу, ситуација се позитивно развија“, каже Костин.
Речи Андреја Костина могу се илустровати резултатима шангајске „ћерке“ банке ВТБ, која је врло активна на валутној берзи Кине.
Према подацима које је прошлог месеца саопштио виши потпредседник ВТБ Михаил Јакуњин, за осам месеци 2015. године кинеска филијала ВТБ је обавила мењачке послове валутног пара јуан-рубља у износу 18,6 милијарди јуана, што је дупло више у односу на операције у периоду јануар-август прошле године.
Још значајнију динамику бележи валутно тржиште Московске берзе. Према извештају њихове службе за медије, у августу 2015. године обим трговине у валутном пару рубља-јуан порастао је четири пута у поређењу са августом прошле године, односно ради се о 18,4 милијарде јуана.
Ово свакако није лош резултат, али је тренутно још далеко од онога што руска и кинеска страна могу и желе. Зато је покушај централних банака Русије и Кине да пређу на узајамно обрачунавање у националним валута — потпуно логичан.
