Велике приватне и централне банке Запада вештачки држе цену, јер скупо злато представља претњу долару као главној светској резервној валути.
Кинеска и руска иницијатива на стварању сопственог тржишта злата омогућава им да се ослободе од англо-америчке завере да се манипулише ценама, пише Енгдал.
Кина је у мају уз учешће Шангајске златне берзе створила највећи инвестициони фонд на свету, са капиталом од 16 милијарди долара. Инвеститори фонда су постале две највеће кинеске компаније за прераду злата, које ће улагати средства у пројекте за експлоатацију племенитих метала дуж „евроазијског пута свиле“, укључујући и у Руску Федерацију.
У првих пет месеци ове године Русија је повећала производњу злата шест пута и по мишљењу многих, није далеко од „златне“ рубље, пише економиста. У то време Кина, која тежи да јуан постане светска резервна валута, такође jе заинтересована да га подржи овим металом.
Кина и Русија заузимају прво, односно треће место на списку светских произвођача злата. Јужноафричка Република, која са њима улази у БРИКС и која је 2006. године била лидер по производњи злата, сада се налази на седмом месту, док је Узбекистан, члан Шангајске организације за сарадњу, заузео осмо место. Према речима аналитичара, све ове земље заједно полако али сигурно формирају нови алтернативни систем заснован на одуваном долару и кроз 3-5 година постаће простор који се најбрже развија на планети. Ово наравно брине Вол стрит, трезор и Федералне резерве САД.