Она то тумачи дилетантизмом или је, како је рекла, реч о некој тешкој манипулацији.
Ћирковићева је гостујући на ТВ Пинк рекла да нико од инвеститора није добио сигнал од Владе да уђе у овакву инвестицију.
„Да сам ја на неки начин ипак у праву око идеје о потпуном изласку државе из медија, показује то што сада држава излази из медија, али њене паре не излазе. Она се ту јавља као донатор“, рекла је Ружа Ћирковић.
Истакла је да не зна ко дели тај новац медијима и мисли да ће се то на крају завршити као све домаће реформе.
Ту ће се сада, како је рекла, скупити неколико представника стручне медијске јавности који ће бити блиски америчкој амбасади, европској делегацији, Влади Србије и они ће одлучити коме ће ићи тај новац.
Она је рекла да не види да Министарство информисања, новинарска удружења и влада имају било какво решење.
Коментаришући понашање људи који раде у фирми која је „под знаком питања“ и којој прети стечај или гашење, Ћирковићева је рекла да су јој јуче изгледали као да појма немају шта им се догодило, што је за њу невероватно.
Према њеним речима, тако се понашао поготову синдикат, а с обзиром да је реч о великој медијској кући, то није добра реклама за новинаре.
Коментаришући најаву да ће свих 188 запослених добити неисплаћене зараде и отпремнине, а да ће зграда припасти Дирекцији за имовину, Ћирковићева је оценила да је то све једноставно, јер два пута није успела приватизација Танјуга.
Њој је, казала је, потпуно непојмњиво да се гаси једна велика информациона структура.
Одговарајући на питање о гужви око куповине локалних медија, где су се људи надметали и подизали цену, Ћирковићева је оценила да су то локални бизнисмени који желе да одрже локалне медије, да су цене биле неупоредиво ниже од цене Танјуга и да људи на локалу имају преглед о томе ко је ту заинтересован и чији су интереси у игри.
„Код Танјуга се нико није надао да ће до овога да дође. Код нас инвеститори морају да добију сигнал од Владе да им је дозвољено да уђу у овакву инвестицију. Пошто очигледно нико није добио сигнал, то се завршило овако“, оценила је она.
Она је истакла да је изненађује што су се и новинари Танјуга нашли у чуду, да су они пропустили рок да покушају сами да искористе право да њима буду подељене акције.Ружа Ћирковић је додала да „у Србији, ако немате сигнал са врха ваша инвестиција је сасвим несигурна“ и да „нико није добио сигнал да улети у Танјуг“.
Коментаришући тврдње да су све националне агенције у државном власништву, Ћирковићева је рекла да је погледала на порталу економских вести где је дато неколико тих агенција и да је, на пример, немачки ДПА друштво са ограниченом одговорношћу, где је власник медијска кућа.
Држава је изашла из Франс преса, али је она купац свих њихових сервиса и пошто је забрањено директно финансирање, она их индиректно финансира. Њих, дакле, финансира држава, а једино Ројтерс је у већинском приватном власништву, указала је Ружа Ћирковић.
Она је упитала зашто није медијима који су купци Танјугових информација подељен тај пакет и шта су радила удружења новинара и Министарство информисања и зашто није направило такву комбинацију.
„Нити је Танјуг шта радио, нити они, нити влада“, прокоментарисала је Ружа Ћирковић и оценила да је концепт ДПА занимљив, где је већина медијских кућа претплатник и у ДПА су „њихови власници, њихови претплатници“.
