Током 2012. године само 4 одсто испитаника је позитивно одговорило на питање о учешћу у митинзима, док се ове године та бројка попела на 16 одсто, показало је истраживање „Ранхигса“, засновано на методологији пројекта „Евробарометар“, који се од 1974. године спроводи по наруџбини Европске комисије у свим земљама ЕУ.
Поређења ради, 4. новембра у шетњи поводом Дана народног јединства у Москви учествовало је 85.000 грађана, док их је годину дана раније било 10.000 мање. На митингу у част присаједињења Крима Русији, у марту 2014. године, окупило се 65.000 људи, док се на митингу у част годишњице тог догађаја, у марту 2015. године, окупило 110.000 људи.
Најмасовнија јавна акција била је шетња „Бесмртни пук“ у Москви 9. маја ове године, коју је предводио председник Путин, а у којој је учествовало 400.000 људи.
Такође, социолози истичу да је број оних који учествују у митинзима и јавним скуповима подршке властима повећан чак 10 пута, са 1 на 10 одсто, а 25 одсто њих је исказало спремност да то чини и у будућности.
Број учесника у опозиционим митинзима није забележио већи раст — померио се тек „степеник“ више, са 2 на 3 одсто, а тек 6 одсто њих је рекло да би убудуће изашло на митинг опозиције.
„Главни фактор који утиче на жељу људи да учествују на митинзима је искуство са претходног учешћа на таквом догађају“, сматрају социолози.
Више од половине оних који су ишли на провладина окупљања (53 одсто) спремни су да понове то искуство, док би на митинге опозиције поново изашла тек трећина испитаника.
Социолози кажу да на одлуку грађана да иду на протест који организује опозиција утиче ниво корупције у земљи, а са друге стране, поверење председнику је главни разлог због којег Руси масовно излазе на владине митинге. Поверење другим органима власти, међутим, није тако високо, тврде аутори поменуте студије.
„Позитиван став према Путину је логичан, јер њега сматрају главним стубом — војним вођом у ситуацији када је земља окружена непријатељима. Постоји и незадовољство економском ситуацијом, али људи не траже спас у протестима и преласку на страну опозиције, већ у консолидацији“, сматра директор Руског центра за истраживање јавног мнења (ВЦИОМ) Валериј Фједоров, додајући да је интересовање за митинге порасло не само због популарности Путина и његове политике, већ и због добре организације таквих догађаја.
Такође, треба подсетити да је популарност руског председника достигла рекордних скоро 90 одсто, после одлуке о руском војном ангажовању у Сирији.