У изборној ноћи у недељу нико неће са сигурношћу моћи да каже ко ће формирати владу, оцењује у разговору за Спутњик бивша премијерка Хрватске Јадранка Косор, уочи парламентарних избора у тој држави.
Какав резултат очекујете?
— Биће неизвесно, али је сигурно да Хрватској треба снажна влада са храбрим и одважним људима који уважавају друге и наравно који знају посао, а што ће се догодити — видећемо.
Да ли су поруке које су левица (СДП) и десница (ХДЗ) током кампање слали грађанима заиста оно што занима грађане Хрватске?
— Очекивала сам да ћемо слушати реалне предлоге како решити проблеме који су за Хрватску, као чланицу Европске уније, сада важни — смањење дефицита и јавног дуга, реформе и штедња… О томе није било речи и то чак нису биле ни теме расправа. Све се свело на то ко више воли Хрватску. Ја мислим да се данас љубав према домовини исказује радом, плаћањем пореза и поштовањем других људи.
Чини се, гледајући са стране, да се Хрватска после уласка у ЕУ „изгубила“ када је реч о њеном националном интересу и циљу. Шта је у данашњој Хрватској, по Вашем мишљењу, национални интерес?
— Не бих рекла да се Хрватска изгубила. Хрватска је остварила свој велики задњи стратешки циљ — улазак у НАТО и у ЕУ. Ја сам водила Владу која је отварала тај највећи циљ, а то је улазак у ЕУ. Међутим, ми смо можда пропустили да урадимо оно што од нас тражи ЕУ, јер уласком у ЕУ није ништа загарантовано. Треба се борити и радити, за један уложени евро. Ми можемо повући много из фондова. Али то захтева пуно рада.
Мислим да је дошло време да политичари схвате да морају исто да говоре и кад су на власти и када су у опозицији. Ми смо до уласка у ЕУ имали неку врсту консензуса између свих релевантних политичких опција, а када је то остварено, консензус је нестао. А требало би да га имамо око три велике реформе које би требало да спроведемо у Хрватској. Очекивала сам да ће ови избори имати овакву врсту расправа, али су оне изостале. Оно што се сада догађа је борба за сваки глас и мандат и у том смислу мислим да се често пута ишло, поготово у последњим данима, „испод појаса“.
Како бисте оценили одлазећу Владу?
— То је Влада која је добила сервиране преговоре за улазак у ЕУ. Да су од почетка радили као што су радили последњих неколико месеци, резултати би били неупоредиво бољи.
Ова изборна кампања није се као ранијих година бавила питањима мањина. Да ли Хрватска мисли да је тај проблем решила?
— Не мислим да су мањине икада биле проблем за Хрватску. Ми смо, док сам ја водила Владу, изменили преамбулу Устава где је речено да је Хрватска држава хрватског народа и мањина које су онда набрајане. Има некада политизирања око положаја мањина, искључиво у политикантске сврхе, али ја не мислим да су мањине проблем. Водила сам Владу у којој смо у имали и СДСС и моја искуства су била добра. Та странка је у коалицији остала до задњег тренутка и била бих апсолутно непоштена да то прећутим. Како ће бити у будућности, не знам. Али мањински заступници заправо могу пресудити код формирања већине. А и обичај је увек био да мањински заступници буду уз оне који имају најизгледније шансе за формирање владе.
Кога бисте волели да видите да води Хрватску у наредне четири године?
— Себе! У овом тренутку немам много шанси за то, али мислим да бих са пуно више снаге и енергије радила тај посао. Надам се да се ово неће схватити као препотентност. Ова следеће влада неће бити нарочито стабилна, и пре или касније ћемо опет на изборе, а ја ћу се до тада добро припремити.
Ако се деси да вас онај ко буде формирао владу позове у њу да ли бисте прихватили?
— Ако би неко рекао — ево нудимо ти да до краја спроведеш програм господарског опоравка, који сам ја представила још 2010. године, а који је најбољи икад програм у Хрватској, а нисам га стигла спровести због времена, у том случају бих се ангажовала. Али то се неће десити јер сви политичари у нашем окружењу када дођу на власт мисле да од њих све почиње. Треба наставити оно што је претходна Влада радила добро и окупљати људе, а не растеривати и избацивати из странака и политичког простора. Нема оних који пуно знају, а ја мислим да је у политици, поготово у извршној власти, потребно имати људе који мало више знају.
