Група Анонимус поново је привукла пажњу операцијом „Доле капуљаче“, чији је циљ био да се укаже на чланове и симпатизере Кју Клукс Клана, злогласне организације у САД која пропагира расну надмоћ белаца и залаже се за повратак сегрегације.
Иако на листи од стотинак имена нема великих открића, група је привукла пажњу на дубоко укорењен проблем америчког друштва — расизам. Информација је објављена 5. новембра на интернету, на дан када је 1605. године Гај Фокс са групом завереника покушао да дигне у ваздух Парламент Енглеске. Фокс је постао заштитни знак савремених анархиста, а његов лик инспирација за маске Анонимуса по којима су постали познати. Интересовање медија за њихове акције говори о снази ове нове врсте активизма чији је главни инструмент интернет.
Ко су Анонимуси и како су постигли да за њих зна цео свет?
„Ми смо Анонимуси. Ми смо легија. Не праштамо. Не заборављамо. Очекујте нас“, иза мотоа организације без лидера и без чланске карте данас стоје анонимни следбеници широм света. Нису сви политички активни, већина само жели да се по интернету креће анонимно, али један број користи светску мрежу као простор за политичку борбу.
Њихов циљ је да се одбране анонимност на интернету и слободан приступ информацијама које треба да буду свима доступне. Противе се контроли интернета и њених корисника, које успостављају владе и корпорације, и покушајима да се информације ограниче и цензуришу. Ову борбу деле са другом најпознатијом организацијом интернет анархиста, са Викиликсом.
„Хактивисти“, како се некад називају, припадају генерацији која је одрасла са интернетом. Способни су да сруше сајтове влада и моћних предузећа које сматрају одговорним за манипулацију грађана и за ограничавање слободе говора на интернету.
Позивају се на анархистичке мислиоце 19. века и цивилне покрете који су се средином прошлог века борили против државне репресије и сегрегације у америчком друштву. Имају и своје хероје — оснивача Викиликса Џулијана Асанжа, који је принуђен да живи као политички изгнаник у Амбасади Еквадора у Лондону, и Едварда Сноудена, бившег агента америчке обавештајне агенције који се од прогона склонио у Русију. Ови нови анархисти имају и интелектуалце који их бране, попут Ноама Чомског и Хакима Беја.
За разлику од Викиликса, Анонимуси немају харизматичног лидера. Иако је реч о разноликој групи која није одређена јасним идеолошким концептом и структуром, уједињују се око различитих идеја и акција. Управо због ове лабаве организације погрешно би, међутим, било приписивати свима неку акцију или став. Недостатак лидерства их чини још опаснијим за државни врх, јер представљају политичку организацију коју је тешко контролисати. То је нарочито јасно у САД где су њихове акције имале највећи одјек.
Јавност је за њих сазнала на демонстрацијама против америчке Сајентолошке цркве 2008. године, када су млади активисти у САД, али и у Аустралији, Немачкој, Израелу, први пут изашли на улице и схватили да њихов покрет, организован преко друштвених мрежа, има снагу. Већ су ови први протести наишли на оштре реакције и прогон чланова, којима је моћна секта, чија је маскота холивудски глумац Том Круз, претила вишегодишњим затворским казнама.
Нова прилика се пружила након напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године и реакција америчких власти, које су нападе искористиле да донесу законе који ограничавају слободу кретања и повећавају контролу грађана, што се убрзо претворило у глобално шпијунирање. Анонимуси су борбу усмерили против задирања у приватност и контроле информација за коју је Бушов „рат против терора“ био изговор.
На удару организације нашле су се и мултинационалне корпорације попут „Амазона“, „Мастеркарда“ и „Пејпала“, система за плаћање на интернету. Ове компаније су се повукле са Викиликса и тиме ускратиле могућност за донације сајту, након што је објавио поверљиве дипломатске депеше које су показале размере манипулација којима се служила америчка влада. Анонимуси су се нашли на удару тајних агената који су покушали да се инфилтрирају у групу како би их шпијунирали, а Асанжу да потуре лажне документе и тако га дискредитују. Анонимуси су открили превару и демаскирали агенте.
Једна од најважнијих акција коју су покренули, заједно са другим колективима, били су пацифистички протести „Окупирај Вол стрит“. Побуна која се потом проширила на Европу и остатак света била је усмерена против банака и других центара финансијске моћи, против финансијског капитализма који је продубио неједнакости у америчком друштву и проузроковао економску кризу у Европи.
„Волео бих да живим у земљи у којој се народ не плаши власти, већ обрнуто. Тренутно се многи Анонимуси крију из страха од државне репресије“, рекао је неименовани активиста у једној од бројних видео–порука које Анонимуси остављају на Интернету.
Друштво без контроле у којем сви имају једнака права је утопија за коју се ова млада генерација анархиста бори.
