Приштина суспендовала споразум о ЗСО. Шта смо јуче сазнали из овог наслова? Прво, да Албанцима са Косова и Метохије не одговара формирање Заједнице српских општина — дакле, ништа ново. Друго, да такозвано Косово има уставни суд и да је тај суд, као, нешто одлучио. Треће, да та одлука није коначна и да ће права оцена бити тек у јануару.
Међутим, оно најважније нисмо чули, а то је да ову одлуку није донела Приштина. Како? Косовска администрација, ма ко у њој седео, не сме ни фасцикле да купи ако се са тиме не сагласи амерички амбасадор у Приштини. Коме то још поодавно није јасно, тај је политички идиот. У оном античком смислу, да не буде забуне.
Не може Атифете Јахјага, такозвана председница такозване државе Косово, да сазове састанак са тамошњим политичким представницима власти и опозиције и да се они, као, сагласе да она затражи од уставног суда оцену уставности ЗСО, а да за то није добила сагласност или налог спонзора те квази државе. Наиме, нема бесплатног ручка, па ни на Косову.
Зашто сами себе туже
Сада само наочиглед имамо апсурд да представници политичких органа из Приштине посредно преговарају са Београдом у Бриселу, да тамо договоре формирање ЗСО још 2013. године, а да онда ти исти преговарачи траже да уставни суд оцени да ли су они лично прекршили устав. Лопови се, као што знамо, сами не пријављују у полицију и тужилаштво. Или се пријаве за неку ситну крађу, а све то како би сакрили неко неупоредиво крупније кривично дело.
Тако и политички представници Албанаца са Косова и Метохије наизглед траже да њихове одлуке буду проверене, а суштински је у питању нешто за њих далеко крупније. То крупније је пуна косовска независност и пун суверенитет и територијални интегритет на целој територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.
Ко је ту кога убедио, да ли Тачи, Јахјага и ортаци — Американце или Американци — припаднике ОВК који су ставили кравате и научили по коју реч енглеског, сасвим је небитно. То је као питање да ли је старија кокошка или јаје. Циљеви су и једнима и другима исти.
Континуитет политике Вашингтона
Важно је напоменути да одлука косовског уставног суда нема никакве везе са париским одбијањем да такозвано Косово буде примљено у Унеско. То је резон на прву лопту, који баш и не пије воду. Међународна дипломатија, па чак и међународно право, доиста већ годинама личе на кафанску тучу у којој побеђује јачи, без икаквих принципа. Али, и у кафани се зна неки ред, па стварно наивно звучи да је ово нека врста уступка Косову за оно што је у Паризу изгубио или пак да је то нека врста одмазде према Србији. Ама јок.
Ово је континуитет политике Вашингтона. Такозвано Косово признале су све западне земље и оне ту своју одлуку неће повући. Терање Приштине и Београда да седну за заједнички сто — без зелене чоје, јер то са коцкањем нема никакве везе пошто се игра на сигурно — имало је за циљ само једно: спонзорима косовске независности не одговара замрзнут конфликт. Никако им не паше српско игнорисање приштинске независности, јер то повлачи и игнорисање те независности од Русије, Кине, Шпаније… И ма колико га Запад сматрао независним, Косово без неког папира или споразума са Београдом није то што је пројектовано да буде. Кад тад би избио неки конфликт, а и до тад би стварало тензије. Зато је циљ трајније или трајно решење и зато од Србије траже оно за шта тврде да није њено. Зато јој не дају ЗСО.
Да се разумемо, формирање Заједнице српских општина није најсрећније решење ни за Србију, ни за Србе у њеној јужној покрајини, али је ипак нешто. Ако би у потпуности била формирана ЗСО, па још са могућношћу да јој се остале општине придруже — то био наставак замрзнутог конфликта. Тачније, било би мање од косовске пуне независности, а више од замрзнутог конфликта. А то не пише у пројектној документацији, тако да кажемо.
Свакако да неким западним центрима моћи одговара да на Балкану постоји више жаришта — ма колико приче и новца просипали на декларације о миру — јер на тај начин успешније могу да спроводе политику, да уцењују, да некад пошаљу и геополитичке поруке, а онда да се као изненада појаве као сила која решава ствар и пали свећу мира. Све то стоји.
Решавај Косово, свет се мења
Али, косовска прича предуго траје, геополитичка карта света се мења, Кина им мрси економске, али и војне прорачуне, Русија све више инсистира на Уједињеним нацијама као главном светком полицајцу кога је Америка замењивала једно време, па јој се свидело, Бразил јача… И да не набрајамо. Ко зна шта може да се деси за коју годину, па им не треба нека тамо аутономија у аутономији, која ако не може нешто суштински да промени, а онда може бар да буде непослушна.
Зато решавај. Зато је ЗСО била тема и Брисела пре две године, али је била тема и Брисела ове године. Зато је доста раније од Унеска покренута иницијатива за оцену уставности, а покренута је и доста пре посете српске делегације Русији.
Ваља подвући и да ономадашња иницијатива Демократске странке Србије Уставном суду у Београду да оцени уставност Бриселског споразума никако није истоветна иницијативи у Приштини. Наиме, ма колико се међусобно гложили, бацали јаја и сузавац једни на друге, сви албански политички актери на Косову имају истог тату, без којег ни кроз прозор не смеју да се нагну.
Дакле, није јуче Приштина и тамошњи уставни суд суспендовао споразум о ЗСО, већ је то урадио Вашингтон.
А у јануару? Па полако, као што је био Брисел један, па Брисел два, зашто не би било и Брисела три и Брисела четири и на свима њима теме ЗСО. У међувремену ће још нека специјализована организација Уједињених нација примити Приштину, Косово ће добити још неке атрибуте државности, а од Србије ће тражити да све то не омета, да је не би ометали. Али ће јој ипак тражити. Што је умногоме другачије него кад је ништа не питају.
