Кризе с којима се суочила Европска унија у последње време највише би негативно могле да утичу на земље које нису у европској заједници, пре свега на Украјину, пише научни сарадник Америчког института за предузетништво у Вашингтону Далибор Рохач у чланку за Фајненшел тајмс.
Европска унија ће највероватније пребродити мигрантску кризу, проблеме с Грчком и могући излазак Велике Британије, некако ће изаћи на крај с тешкоћама, али ће бити веома опрезна према пријему источних партнера. Уједињени „европски фронт“ према Русији због догађаја у Украјини крајње је „нестабилан“, и пре или касније замениће га реализам у одлучивању о даљем ширењу Европске уније. На прво место ће изаћи „национални интереси“ Немачке и Француске, сматра Рохач.
Недавне посете Москви вице-канцелара и министра економије Немачке Зигмара Габријела и бившег председника Француске Николе Саркозија очигледан су показатељ да европски политичари стреме слабљењу санкција против Русије и подржавању економских веза међу земљама.
Према мишљењу политиколога, европске земље се враћају вођењу „реалне политике“, а ако пређу на пуни режим „Тврђаве Европе“, онда ће ишчезнути шансе за Украјину, Молдавију и Грузију. У Молдавији се већ знатно умањила тежња ка присаједињењу ЕУ, проевропска коалиција је пропала. Затворио се прозор реформи, који је био отворен према Украјини у првој години после „Мајдана“, пише политиколог.
Деведесетих и почетком двехиљадитих многе земље постсовјетског простора активно су спроводиле економске реформе јер је пред њима била перспектива ступања у ЕУ. Сада Украјинци не виде никакву „награду“ (ако се искључи незнатна финансијска помоћ) за реформе које су успели да спроведу у протеклих годину и по дана.
Рохач сматра да се у Европској унији сада уочава недостатак лидерства: ни немачка канцеларка Ангела Меркел, нити било који други утицајни европски политичар, не разматрају присаједињење источних суседа као приоритет Европске уније.
Аутор текста претпоставља да ће, ако Европска унија не обрати пажњу на суседне земље, оне пасти под утицај Русије.
