„Већина привреда у земљама Jугоисточне Европе које нису у ЕУ, осим у Србији, забележила је релативно јак раст. Насупрот томе, Србија тек полако излази из рецесије коју су изазвале катастрофалне поплаве у 2014“, наводи се у двогодишњем регионалном извештају за Централну, Источну и Југоисточну Европу.
Прогнозира се да ће програм са ММФ-ом помоћи Србији да има мало јачи опоравак од рецесије забележене 2014. године.
У Југоисточној Европи ван ЕУ (Албанија, БиХ, Косово, Македонија, Црна Гора и Србија) раст ће у 2016. бити 2,6 одсто, највиши у Црној Гори 4,9 одсто, док ће у три земље региона које су у ЕУ бити укупно три одсто — у Бугарској 1,9 одсто, Румунији 3,9 одсто и Хрватској један проценат.
Земље целог региона имаће користи и од опоравка у зони евра. ММФ за ЕУ прогнозира привредни раст од 1,9 одсто у 2016, а у евро зони 1,6 одсто.
Извоз робе и услуга биће у порасту девет одсто ове и 4,8 одсто 2016. године, наводи се у извештају. Додаје се да су земље Југоисточне Европе, као и Централне и Источне Европе имале користи од повећане конкурентности у односу са остатком света, с обзиром на то да су њихове валуте слабиле упоредо с евром.
У 2016. се очекује прекид пада приватне потрошње у Србији и да овај показатељ пређе у зелену зону, мада ће са 0,5 одсто то и даље бити најспорији раст у региону. Србија је једина земља Југоисточне Европе која има пад приватне потрошње ове године, по процени ММФ-а од 0,8 одсто, а пад је бележила и 2014. године.
Домаћа потражња ће од благог пада од 0,1 одсто наредне године прећи у раст од 0,9 процената.
Србија је, заједно са Румунијом и Хрватском, међу земљама које су највише смањиле капитална улагања за најмање 2,5 процентних поена потенцијалног бруто домаћег производа.
Пад капиталних улагања забележен је на целом подручју обухваћеном извештајем, који поред Југоисточне Европе укључује и земље Централне и Источне Европе и балтичке земље, као и земље Заједнице независних држава, укључујући Русију и Украјину, као и Турску.
У чланицама ЕУ, међутим, структурни фондови су успели да донекле ублаже тај пад, па је он тамо био 0,4 одсто у односу на 1,4 одсто у целом региону, а Мађарска, Литванија и Словенија су чак упркос фискалној консолидацији успеле да повећају капитална улагања.
Јавни дуг ће према прогнози ММФ-а у Србији наставити да расте па ће у 2015. износити 76,7 одсто, а наредне године 78,4 процената. Остале економије југоисточне Европе имају мањи дуг, при чему после Србије највиши дуг има Црна Гора (73,8 одсто), а најбоље је Косово са 26 одсто, следи Македонија са 39,6 процената.
Уколико се укључе земље региона које су у ЕУ, највећи проблем са дугом има Хрватска (91,8 одсто БДП), а најбоља је Бугарска са 29,6 одсто.
Процењено је да ће буџетски дефицит Србије у 2016. износити 3,9 одсто, што је готово исто као и ове године, када износи четири одсто.
Када је реч о спољном дугу, у Србији се процењује да ће он у 2015. износити 86,3 одсто, и да ће наредне године остати непромењен. По овом показатељу, у најнезавиднијем положају је Црна Гора са 177,1 одсто БДП, док је најбоља Албанија са 46 одсто.
Гледано у целости, регион Централне, Источне и Југоисточне Европе ове године ће забележити пад од 0,6 одсто, а наредне раст од 1,3 одсто. Овај пад у 2015. последица је пада БДП-а у европским чланицама Заједнице независних држава од 4,3 одсто ове године. Тај пад у европском делу ЗНД ће се наредне године смањити на 0,4 одсто.
