Пуч у немачкој владајућој странци или пробни балон? Немачка канцеларка Ангела Меркел која обично не избегава незгодна питања, дискретна је када је реч о дисонантним тоновима у сопственим редовима о избегличкој кризи, чија силина је многе навела на помисао да јој се љуља трон.
„Модел Меркелове је на заласку", примећују не без злобе француски коментатори, уз опаску да јој овај, трећи по реду мандат, није требао.
"Претерано је говорити о пучу, јер ова ситуација — да се унутар владајуће странке јављају дисонантни тонови — није непозната у немачкој политичкој пракси", каже за Спутњик Иво Висковић, бивши амбасадор Србије у Берлину. "Али више од онога што је речено, изненадило ме је ко је то рекао".
Стрелу Меркеловој је упутио Томас де Мезијер, немачки министар унутрашњих послова, један од њених најоданијих сарадника. Све је почело од саопштења министарства у Берлину почетком недеље да Немачка од 21. октобра поново примењује „даблинске одредбе", европске мере које предвиђају да се избеглице врате у прву земљу Европске уније у коју су ушли.
Меркелова је игнорисала ове одредбе када је у августу поручила да су врата Немачке отворена. Три месеца касније, Немачка је претрпана — на њену територију је од почетка године стигло 800.000 избеглица — а у владајућој коалицији се расположење мења из дана у дан.
Мезијер није прецизирао када ће и како почети да враћа ка Аустрији оне који траже азил, одакле би, према овим одредбама, требало да буду упућени у Мађарску, Хрватску и Словенију. Грчка, у коју најпре долазе Сиријци, није опција, због одлуке Европског суда правде из 2011. године која то забрањује.
Ово није први пут да министар унутрашњих послова покушава да ограничи приступ избеглицама и наметне тврду линију две десничарске партије у коалицији, Меркелове демохришћанске странке, и Хришћанске социјалне уније баварског председника владе Хорста Зехофера.
Мезијер је прошлог петка најавио да ће азиланти моћи да добију визу на годину дана, без могућности да у Немачку доведу породицу. Пет дана касније је отишао даље када је изјавио да је то заправо већ одлучено. У јавности се стекао утисак да је одлуку донео на своју руку, без консултација са канцеларком. Висковић каже да је Меркелова до сада била способна да из оваквих ситуација изађе као победник.
„Она је сувише јака да би било ко могао да је угрози, али наравно да овакви дисонантни тонови нису добри ни за њу ни за странку, јер то односи један део подршке у јавности“, каже бивши амбасадор.
Избегличкој кризи се, међутим, не назире крај, па тако ни проблемима са којима је суочена немачка канцеларка. Међу онима који су повисили тон је и Волфганг Шојбле, моћни министар финансија, најутицајнији немачки политичар после Меркелове, један од ретких који је дуго био у стању да јој се супротстави. Неки коментатори у њему виде потенцијалног наследника немачке канцеларке.
„Његове године и његово стање не омогућавају да се посматра као кандидат за канцелара. Веома је цењен као политичар али првенствено у области којом се сада бави, а то су финансије и буџетска питања. У овом тренутку не видим неког другог јачег од њега ко би могао да замени канцеларку, али мислим да се то неће догодити. Шојбле је реалистичан, зна добро докле може да иде. Неће изазвати расцеп у странци, а у 73. години је прекасно да постане канцелар“, сматра Висковић.
Позиција Меркелове још увек није уздрмана, сматра саговорник Спутњика, чак ни када се доводи у питање оно због чега је Немци навише цене, а то је успешна привреда и стабилност у земљи. Последњи резултати показују да је стопа економског раста у паду.
„Никакво чудо, то је последица опште кризе али и односа са Русијом. Немачка је свесно жртвовала део економских интереса, није угрозила највиталније, али је била свесна да ће претрпети штету и то се и догодило. Успоравање је вероватно неминовно, али је далеко од озбиљне кризе немачке привреде“, каже Висковић.
Годину дана пред парламентарне изборе Немачка је ушла у период политичких превирања, чији је исход неизвестан. Коментатори су зато углавном уздржани када је реч о прогнозама ко би могао да буде будући немачки канцелар.
„Тешко је проценити, гласачко тело је подељено. Једна од традиционалних партија, либерали, нестала је са политичке сцене, јављају се нове снаге на десници. Али шансе Меркелове су нешто веће него шансе социјалдемократа (највеће опозиционе странке). Социјалдемократе трагају за програмом који би парирао оном који нуди Меркелова, а то је економски успех и просперитет“, оцењује Висковић.
Изгледи Меркелове да се кандидује за нови, четврти мандат, зависиће од тога да ли из избегличке кризе изађе као победник или поражени.
