Немачка „избегличка мама“ је у неприлици, јер се као шеф немачких конзервативаца показала најблагонаклонија унутар ЕУ према избеглицама, које беже од ратова са Блиског истока и из Африке.
Министри се буне, гласачи њене партије, Хришћанско–демократске уније, враћају чланске карте, а конзервативна штампа говори о разводу десничара и канцеларке. Више од сто политичара из њене странке потписало је писмо у којем критикују њену „политику отворених граница“ и траже да се врате све избеглице које долазе из „безбедних трећих земаља“, међу којима је и Србија.
Нарочито је гласан Хорст Зехофер, председник богате и веома конзервативне Баварске, прве немачке покрајине на путу миграната који стижу из Аустрије. Лидер Хришћанско–социјалистичке уније, која је у владајућој коалицији, говори о „капитулацији државе“ и даје право источноевропским земљама које су се успротивиле пријему избеглица.
У знак протеста против канцеларке позвао је у посету мађарског премијера Виктора Орбана, који мигранте одвраћа бодљикавом жицом и сузавцем, како би заједно разрадили стратегију за заустављање миграната. Зехоферове оштре изјаве против Меркелове подигле су му рејтинг, док је популарност немачке канцеларке у паду.
Од гунђања које прелази у отворени бунт није се уздржао ни министар унутрашњих послова Томас де Мезијер који је на телевизији ЗДФ говорио о избеглицама као незахвалним и арогантним, тврдећи да „путују стотинама километара таксијем кроз Немачку“.
У немачкој јавности конзервативни интелектуалци говоре о томе како стране културе уништавају основе друштва, док уводничар „Шпигла“ пише о „освајању нације преко неконтролисане имиграције“.
Од овога корист има нарочито екстремна десница. У Дрездену и другим немачким градовима покрет Пегида, који се бори против „исламизације Европе“, добио је крила, иако је био на издисају.
Меркелова на све то понавља: „Успећемо“, и објашњава да изазов није већи од оног који је представљало уједињење Немачке. Право јој даје Дојче банка која је изменила прогнозу привредног раста на 1,9 одсто, што је више од првобитне процене, ослањајући се на претпоставку да ће прилив миграната повећати потрошњу унутар земље. Меркелова рачуна на то да ће прилив избеглица да омогући Немачкој неопходну радну снагу, која би могла да јој недостаје због демографске структуре становништва.
Европски коментатори прате муке Меркелове са дозом ликовања. Француски недељник „Поен“ јој предвиђа пад са пиједестала на коме су све дубље пукотине.
„Забава је завршена… Тамни облаци се скупљају на берлинском небу“, пише овај лист поводом најновијих анкета које показују да су се у Немачкој променили ветрови и да се већина Немаца сада противи њеној миграционој политици. „Поен“ хвали „змијску“ хладнокрвност француског председника Франсоа Оланда, који је више него уздржан када је реч о пријему миграната.
Пажљивији посматрачи говоре, међутим, о тактичким потезима Владе Немачке, која, заправо, ради у истом циљу, да заустави избеглице што даље од својих граница. Са тим циљем ће Меркелова посетити Турску, за коју каже да је „кључ“ за решавање проблема миграната.
