На поду концертне сале Батаклан, у центру Париза, полиција је пронашла стотинак лешева. Тек мањи број је успео да напусти салу у коју су терористи упали на концерт и запуцали по сали уз повике „Алаху ахбар“. Нападачи су били млади, чак врло млади, тврде очевици, и говорили су француски. На другом крају града, на фудбалском стадиону Стад де Франс, где се играла пријатељска утакмица између Француске и Немачке, дошло је до још једног напада, у коме је погинуло неколико десетина људи. На трибинама је био и председник Франсоа Оланд, кога су евакуисали. На месту напада је пронађено раскомадано тело бомбаша-самоубице.
У петак увече, нешто пре поноћи, на шест места широм Париза догодили су се симултани напади, најсмртоноснији који су погодили Француску. Према последњем билансу, 120 људи је убијено, а више од 200 рањено. Терористи су желели да покажу да су у стању да нападну било где, чак и на местима на којима их очекују. Један од напада се догодио у булевару Волтер, где је у јануару убијен полицајац током атентата на „Шарли ебдо“. Редакција сатиричног недељника се налази на само неколико стотина метара од места где се догодио масакр. Реч је о веома популарном кварту у источном делу Париза, између трга Бастиља и трга Републике, познатом по бројним кафеима и ноћном проводу. Вече је било пријатно и терасе кафана су биле пуне када су терористи запуцали из калашњикова. У ресторану „Мала Камбоџа“ сви су полегали на под. „Било је надреално“, испричао је очевидац.
Читав крај је убрзо био под полицијском опсадом. Одлука да се пређе у напад како би ослободили таоце донета је брзо. Процена је била да одуговлачење неће ништа променити. Можда су имали у виду атентате у московском позоришту Дубровка, када су терористи из Чеченије држали таоце два и по дана, док полиција није прешла у напад, да би потом открила размере масакра. Или су се можда сетили Бомбаја, у коме су се 2008. године догодили вишеструки напади на различитим локацијама.
Ако нису знали да спрече напад, француски полицајци су показали завидни степен организације. Вишеструки напади у Паризу су једна од могућности за коју су се припремали. Најгоре прогнозе су се оствариле, а свет, који је веровао да је безбедан, уверио се да смрт може да их снађе у ресторану, концертној сали, на фудбалском стадиону, на улици. У њиховом граду. То је циљ који су желели да постигну терористи, да се нико не осећа сигурним.
У нападу на лист „Шарли ебдо“ мете су били новинари и јеврејска продавница хране. Овај пут то је случајни пролазник, посетилац кафеа, концерата. Нису погођена историјска места и споменици по којима је Париз познат, већ свакодневни живот њених становника. „Знамо одакле долазе“ рекао је француски председник у обраћању нацији док је још трајала опсада концертне дворане. Иако се још нико није огласио, верује се да иза напада стоји Исламска држава, која спроводи стратегију терора. Реакција француских власти била је изузетно брза, доказ да су се спремали за овакву могућност. То није био случај са америчким властима одмах након 11. септембра — сетимо се само затеченог Џорџа Буша када су му дошпнули да се руше куле у Њујорку.
Имала је Француска и раније атентате на својој територији, ′60-их због рата у Алжиру, ′80-их због политике према Ирану и, уопште, Блиском истоку, али никада оваквих размера, у овако широком градском простору. Терористи су желели да постигну ефекат који је имао 11. септембар у Њујорку. Резултат су апокалиптичне сцене са мртвима и рањенима на трговима и местима где се укршта највећи број Парижана и туриста. Париз су означили као приоритет. Разлог је француско бомбардовање Сирије, заједно са другим војним акцијама на Блиском истоку и у Африци, у којима је Француска учествовала или још увек учествује. Освета преточена у слепи тероризам.
Одговор Оланда је ванредно стање и затварање граница. Париз се пробудио под опсадом.
