Председник Одбора Скупштине Србије за контролу служби безбедности Момир Стојановић у разговору за Спутњик истиче да је тренутна безбедносна ситуација у Србији стабилна и да тренутно не постоје индикације о могућем угрожавању безбедности. Биро за координације служби безбедности предузео је и наложио додатне мере надлежним институцијама у сектору безбедности у погледу заштите виталних објеката и безбедности становништва, каже Стојановић.
„На снази су повишене мере безбедности које подразумевају повећано обезбеђење виталних државних објеката и објеката од посебног значаја за безбедност земље, објеката који би, у случају да на њих буде изведена терористичка акција, могли да узрокују еколошку катастрофу, обезбеђења објеката за снабдевање водом, обезбеђење осетљивих објеката. Предузете су све неопходне мере које се предузимају када се у окружењу или у свету десе екстремне ситуације“, истиче Стојановић.
Што се тиче контроле миграната, она подразумева већ устаљене мере — три реда мера које се примењују од уласка у нашу земљу до њеног напуштања.
„Ове мере, које се досад примењују, предузимају се у свим земљама кроз које пролазе мигранти. С друге стране, њиховом применом је практично немогуће доћи до поузданих сазнања која би указивала на то да је неко лице потенцијални терориста. То се једино може утврдити кроз проверу међународне базе података, провером да ли постоји међународна потерница или да ли је лице припадник неке терористичке организације“, објашњава Стојановић.
Он наглашава да се таква врста провере и досад вршила, али да за терористом који је прошао кроз Србију није била расписана потерница, нити је он био регистрован као члан било које терористичке организације.
„Могућност да се терористи инфилтрирају међу избеглице постоји и даље. Неопходна је тесна размена информација између наших институција из сектора безбедности са службама безбедности водећих земаља ЕУ, Русије и САД који имају бољу базу података и више сазнања с обзиром на своје обавештајне капацитете, више сазнања о плановима и намерама екстремних терористичких група. Наше службе су преузеле активности да та размена података буде дневна“, каже Стојановић.
Парцијални приступ не доводи до резултата
Стојановић сматра да међународна заједница није извукла праве поуке после најновијих догађају у Паризу.
„Проблем треба решавати тамо где је настао, на простору Блиског истока. Ми се сада суочавамо са последицама једне погрешне политике која је у годинама иза нас спровођена на Блиском истоку. То је политика која зарад интереса и профита занемарује правду, правичност, општеприхваћена људска права и слободе. Ако међународна заједница не изанализира пажљиво све грешке прављене у прошлости на Блиском истоку, бићемо и даље далеко од решења по питању сузбијања тероризма“, наводи Стојановић.
Он оцењује и да најновија кампања коју су оружане снаге Француске предузеле на положаје Исламске државе не иде у правом смеру.
„Неопходан је консензус, пре свега између Руске Федерације, САД и водећих земаља ЕУ. Мора се такође направити и целовита анализа свих грешака које су прављене на простору Блиског истока, а које су изазвале неконтролисане сукобе, а затим и највећу миграцију становништва. Потребан је најшири фронт. Састанак лидера земаља на Блиском истоку, верских лидера многих фракција у оквиру исламске заједнице, био би добар почетак да се трасирају тежишни правци за смиривање укупне ситуације на Блиском истоку, а самим тим и сузбијање тероризма“, закључује Стојановић.
