У српској престоници се наредних дана и недеља очекује неколико догађаја високог ризика — посете генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга и председника Европског савета Доналда Туска, затим кошаркашка утакмица између Црвене звезде и Реал Мадрида, као и самит ОЕБСА-а, који ће окупити велики број високих светских званичника, укључујући шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова и америчког државног секретара Џона Керија.
У светлу терористичких напада изведених у Паризу који су потресли Европу и свет, али и најаве суседних земаља да ће затворити границе за пролаз миграната, сви државни органи припремили су оперативне планове, а безбедносне службе Републике Србије подигле су приправност на највиши ниво.
На седници Бироа за координацију служби безбедности договорено је, између осталог, да безбедносне службе, нарочито обавештајне, драстично појачају све активности, да се дефинишу циљне групе које могу бити потенцијални починиоци терористичких напада, као и да се успостави тесна сарадња са свим обавештајним и контраобавештајним службама пријатељских земаља.
Спутњик је истраживао — да ли су ове мере Владе довољне да се Србија ухвати укоштац са потенцијалном терористичком претњом и да ли може да гарантује сигурност грађана и гостију Србије?
Др Драган Симеуновић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду за Спутњик каже да је сасвим разумљиво да, у тренутку када се цела Европа мобилише у борби против тероризма, и Србија у томе учествује на адекватан начин.
„Превенција је 90 одсто успеха када је реч о борби против тероризма, тако да је сасвим оправдан низ мера које предузима Влада Србије, а сигурно је да ће, уколико буде потребно, и друге мере моћи да буду примењене. У борби против тероризма стално морате бити максимално приправни, као да ће се нешто догодити данас или сутра, с обзиром на то да је највећи проблем код тероризма управо фактор изненађења“, каже Симеуновић.
Према његовом мишљењу, Србији у наредном периоду, осим можда потенцијалног инцидента мањих размера на неком од догађаја који су планирани, не прети нека већа опасност. Наша земља међутим, упозорава Сименуновић, мора да се припрема као да опасни догађаји предстоје.
„Не постоји нити једна земља на свету која може да гарантује да јој се не може догодити терористички напад, али постоје земље које могу у високој мери да заштите своје грађане. Србија је, према њеним финансијским и другим могућностима, земља у којој су грађани врло сигурни када је реч о тероризму“, истиче Симеуновић.
У прилог овој тези професор истиче велико искуство које су претходних деценија стекли припадници српских безбедносних и војних снага.
„Специјалне јединице суседних земља, Бугарске, Румуније или Мађарске, не рачунајући наравно њихове обавештајне службе, само тренирају, никада нису имале прилику да нешто на делу доживе. Србија на том плану има предност, јер су у тој несрећи протеклих деценија, која је обележена ратовима и сукобима, снаге безбедности стекле велико искуство и то је додатни фактор сигурности и њихове повећане спремности да заштите грађане Србије“, поручује Симеуновић.
И криминолог др Златко Николић каже да су мере Владе адекватне.
„Испред амбасада су полицајци са аутоматским оружјем у рукама и прстом на обарачу, и то је оно што је приметно. Наравно, многе од мера се неће ни видети са стране, јер не би ни биле ефикасне ако би их они против којих су усмерене то наслутили или видели“, каже Николић за Спутњик.
Балкан је, сматра криминолог, погодно тле за оне који су непожељни на било ком делу планете — од нарко-дилера, преко шверцера оружја до терориста.
„Догађаји високог ризика који предстоје у Београду, од фудбала до ОЕБС-а, подићи ће тензију међу запосленима у службама безбедности, али оне зато и постоје. Ако је ишта корисно као последица ове претње од тероризма, то је да ћемо се вратити коренима и изворима у припремању обавештајних и контраобавештајних кадрова“, каже Николић.
И Милан Мијалковски, професор Факултета безбедности у пензији, за Спутњик каже да ће антитерористичке мере Владе довести до тога да ће престојећи скупови проћи безбедно. Иако фактор ризика увек постоји, Мијалковски верује да Србија није приоритет терориста.
„Србија није у фокусу извођења националних терористичких аката исламиста, јер на овом простору они пре свега имају безбедну руту миграната, дакле масу у коју могу да безбедно инфилтрирају своје оперативце и шаљу их на одредишта у Европи“, истиче Мијалковски.
Стручњак за тероризам каже да су српске специјалне антитерористичке јединице врхунске и спремне да успешно реализују сваки задатак, а обавештајне службе прате ситуацију, региструју и прате сва са аспекта тероризма безбедносно интересантна лица и имају тачну евиденцију држављана Србије који су отишли да се боре на страним ратиштима и у Исламској држави.
„Међутим, проблем је што наше службе не могу имати квалитетне податке о џихадистима Албанцима који су отишли да се боре за Исламску државу. Албанци са КиМ се слободно крећу кроз Србију, па не знамо да ли је неко од њих био доле, а онда дошао овде са задатком да изведе неки терористички напад. То је велики, можда и највећи ризик у терористичком смислу за било који објекат у Србији“, упозорава Мијаиловић.
У Београду ће у суботу, 21. новембра, на здруженој вежби полиције, војске и служби безбедности бити приказане могућности наше земље у одбрани, у оквиру вежбе „Штит“.
