Реакција након терористичких напада у Паризу прошлог петка је потпуно другачија него након атентата на лист Шарли ебдо у јануару. Шта се променило?
— То што се догодило је десет пута важније од атентата почетком године, не само због броја мртвих, већ и због тога што имамо утисак да су сви били мета и да су многи директно или индиректно погођени. Симбол атентата су фудбалски стадион, место где се слуша музика и место где се пије алкохол. Музика, фудбал и алкохол — све оно што осуђује радикални ислам. У јануару су на удару били новинари сатиричног листа, тражило се оправдање, говорило се да су то заслужили, да су то Јевреји који подржавају Израел који угњетава Палестинце. Сада су на удару сви, читав западни модел. Међу жртвама су и муслимани и Јевреји, мушкарци и жене, стари и млади, Французи, Белгијанци, Американци. И сам сам могао да будем жртва — пре три године сам у Батаклану, концертној сали која је нападнута, био на концерту Емира Кустурице, на Стад де Франс сам био пре три месеца, а пре петнаестак дана сам пио пиће на тераси кафеа који је нападнут. Те вечери, када су почињени напади, вечерали смо код пријатеља чији је син у том тренутку био на стадиону где се догодио атентат. Овај пут нико не може да разуме то што се догодило.
Француска скупштина је продужила ванредно стање на три месеца…
— Оланд је на крају схватио да је потребно наћи средства ако хоћемо да водимо рат. Постепено се мења свест и схватамо да смо у рату. На улицама и другим јавним местима је десет пута више војске и полиције, приводи се по хитном поступку у било које доба дана и ноћи, без судског налога, обавештајне службе имају већа овлашћења. Администрација је добила надлежности какве нису виђене још од рата у Алжиру, то значи да признајемо да смо у рату.
Зашто ванредно стање није уведено после напада на Шарли ебдо?
— Говорило се да нисмо заклоњени од тероризма али да је у питању јединствен случај, да је страх главна опасност. Негирали смо опасност јер смо жртве политички коректног, јер имамо пет милиона муслимана у Француској и плашимо се да ако кажемо да су муслимани било где у свету наши непријатељи да ће то да доведе до сукоба, да ће муслимани у Француској то лоше да приме а они који не воле муслимане то искористити да их нападну. Плашимо се грађанског рата, али не видимо да се муслиманске организације ограђују од неких ствари које се дешавају у муслиманском свету. Социјалистичка влада је била до те мере у страху да би могло да буде одмазде против муслимана да је нагласак био да не треба мешати ислам и исламисте, да не треба ширити страх. То је било важније од тога да се посвете спровођењу мера максималне безбедности, на пример против имама у Француској који проповедају џихад, који имају мароканско, алжирско држављанство а остају овде, од којих су неки у затвору, уместо да их избаце из земље. Влада сада све улаже у јачање безбедности како би се заборавило да током десет месеци није спровела потребне мере, да нису ставили под надзор оне које је требало. Нису хтели да признају да опасност долази од неких огранака ислама и да ипак има везе са исламом.
Из француских медија често имамо утисак да су џихадисти пали с неба, док је овај феномен одавно присутан у Европи, још од ратова у бившој Југославији у првој половини 90-их…
— На Балкану смо подржавали „добре“ муслимане против „лоших“ Хрвата и „лоших“ Срба, без размишљања о последицама. Сви полицајци кажу да 90 одсто оружја у француским предграђима долази са Балкана, из Црне Горе, са Косова, из Босне, преко филијала које су настале током рата у Босни.
Проблем радикализације је очигледан последњих година и у Француској. Стотине Француза је отишло да се бори у Сирију и потом се безбедно вратило натраг.
— Врло је интересантно што Оланд одбија да каже Исламска држава, већ користи арапски акроним Даеш, јер је његова стратегија да каже да то није држава и да нема везе са исламом. Када сте у таквој негацији реалности, када говорите да припадници ове организације нису тако опасни, да су изманипулисани да изазову хаос на Блиском истоку, да иза тога стоје Американци или Башар ел Асад, који их је, објашњавали су, намерно створио да би оправдао масакрирање својих грађана, када дипломатија годинама овако размишља, и поред тога што су многи стручњаци указивали шта се спрема, онда вас ово што се догодило изненади. Стотине Француза који су отишли да се боре у Сирију и који су се вратили сада су свуда по Француској. Заведено је око 4 000 особа које се сматрају опасним по безбедност, али не могу све да их прате.
Оланд је најавио коалицију са Москвом и Вашингтоном у борби против Исламске државе. Русија је постала легитиман партнер?
- Схватили смо да се Исламска држава повукла од када је Русија интервенисала и почела снажно да бомбардује. Годинама реагујемо опрезно против Исламске државе и она се шири, а када су Руси почели да ударају, она се, као случајно, повукла, губи градове у Ираку, где су Курди прешли у противнапад зато што су Руси бомбардовали зоне, што им је помогло да напредују. Проблем је што је француска дипломатија у почетку одлучила да ово може да се реши без Руса због тога што су подржавали Башара ел Асада. Сада смо на путу да променимо ту позицију, јер смо схватили да Асад држи власт и да неће тако лако да оде, утолико пре што му помажу Руси. Француска дипломатија је мислила да може да реши проблем са Американцима, који су произвели хаос у региону последњих десет година. Потребно је да отворимо могућност да Русија уђе у игру, а да не оставимо утисак да смо током четири године грешили. Француска дипломатија тражи начин да не изгуби образ.
