Ово питање је поделило руску јавност, а нарочито је „подгрејало страсти“ после терористичког напада на руски путнички авион „А321“, крајем октобра, када је погинуло 224 путника и чланова посаде, углавном Руса.
Међу првима је ово питање потегао лидер Чеченије Рамзан Кадиров, који сматра да је смртна казна за тероризам „неопходна и изнуђена мера“, а да Русија не треба да страхује од осуде светске заједнице.
Он је још средином прошлог месеца рекао да би смртну казну требало увести за оне који врбују људе, изопачујући религију и погрешно тумачећи Куран.
„Што брже напусте овај живот, брже ће настати ред. Затвор није решење, јер у затворима терористи врбују људе који ће се једном наћи на слободи“, сматра лидер Чеченије.
И врховни муфтија Русије Талгат Таџудин подржао је враћање смртне казне за терористе.
„То није увођење новог закона, то је враћање старог“, казао је он.
Муфтија је рекао да у исламском закону (шеријату) смртна казна постоји.
„Деца се не убијају ради Бога, ради Алаха, а они (терористи) стављају себе на место Бога. То је злочин“, закључио је Таџудин.
Лидер руске републике Ингушетије Јунус Бек Евкуров сматра да би терористе требало „ликвидирати на лицу места“ и предлаже да се такво право законски омогући специјалним службама. Према његовом мишљењу, „тешко је бити хуман према онима који убијају цивиле — децу, жене, старце…“.
Депутати Државне думе се слажу да терористи морају да знају да их чека — смртна казна.
Либерално-демократска партија Русије (ЛДПР), која се већ дуже време залаже за враћање смртне казне за најтежа кривична дела, сада има нешто другачије виђење. Лидер ове партије Владимир Жириновски каже да би „смртна казна била блага за терористе“. Он сматра да би терористе требало „бацити“ у самицу и на сваких пет година изводити их пред јавност.
„Смртна казна је практично оно чему они стреме. Већина терориста су самоубице. Они се не боје смрти, јер верују да ће се тако (на оном свету) придружити својим друговима… Зато их треба ставити у кавез, возити по земљи и показивати чудовишта“, у свом маниру каже Жириновски, додајући да би то била „најгора казна за терористу, али и лекција за друге“.
Шеф председничке администрације Сергеј Иванов уверен је да би, у случају да се спроведе референдум, чак 90 одсто Руса гласало за враћање смртне казне.
„Међутим, понекад је потребно поћи од здравог разума и међународних обавеза, а не од емоција“, додао је он.
Иванов сматра да је „преурањено и непримерено“ говорити о томе. Има још оних који мисле тако.
Најпознатија руска активисткиња, ветеранка у одбрани људских права у Русији Људмила Алексејева жестоко се успротивила враћању смртне казне.
„Ништа друго осим жеђи за крвљу смртна казна не изазива код људи“, рекла је она.
На жестоку дискусију која се води у јавности одреаговао је и Кремљ. Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да је ово питање „изузетно сложено и тешко“.
„То је само предлог који је изнет. Ви знате да је питање смртне казне изузетно компликовано, много дискусија се води. Између осталог, на снази је мораторијум о смртној казни и ми од тога полазимо“, рекао је Песков данас новинарима, одговарајући на питање о предлогу лидера Праведне Русије.
Портпарол Кремља је подвукао да још не може да изнесе никакав став о овом питању, с обзиром да је то „потпуно нови предлог“.
Тим поводом се огласио Уставни суд Руске Федерације. У саопштењу стоји да укидање забране смртне казне само за одређену групу лица осуђених на затворску казну противречи уставном принципу једнакости пред законом и судом. Процес одустајања од мораторијума на смртну казну је немогућ, кажу у Уставном суду.
У Русији смртна казна није укинута законом, али је 1996. године, уласком земље у Савет Европе, уведен мораторијум на смртну казну, па је она „замењена“ доживотном робијом.