Европска комисија усвојила је листу 195 кључних инфраструктурних пројеката у области енергетике међу којима је и гасовод „Тесла“ који би ишао од Турске преко Грчке, Македоније, Србије, Мађарске до Аустрије, наводи се на званичној интернет страници ЕК.
На листи приоритета нашла се и изградња гасних интерконектора између Грчке и Бугарске, Бугарске и Србије, Бугарске и Турске. Планирано је да гасовод „Тесла“, као продужетак „Турског тока“, буде дугачак између 1.300 и 1.400 километара, уз процењени капацитет од 27 милијарди кубика годишње, наводи Европска комисија.
„Турским током“ годишње би требало да протекне 63 милијарде кубика гаса и то тако што би плаво гориво кренуло из Русије, испод Црног мора, до Турске. Гасовод се наставља до чворишта на турско-грчкој граници, одакле може да буде продужен ка јужној и централној Европи.
Јелица Путниковић, стручњак за енергетику, у изјави за Спутњик каже да је добра ствар што Европска унија подржава и овај гасовод, али да у суштини то за нас ништа не значи.
„Европа све то подржава, али неће да финансира јер нема интереса, пошто се обезбедила изградњом ’Северног тока 2‘. Они су подржавали и ’Јужни ток‘, али су инсистирали на трећем енергетском пакету. Сигурно је да би ЕУ и сада на томе инсистирала, што значи да онај ко хоће да гради мора да остави део капацитета у гасоводу да се њиме транспортује и гас неког дугог, а не само онога ко гради“, објашњава наша саговорница.
Она притом додаје да земље које су на траси потенцијалног гасовода „Тесла“, међу којима је и Србија, немају ни пара ни политичке ни економске могућности да нађу инвеститоре који ће га изградити и чекати да им вратимо кредит, као што је то било уговорено са „Гаспромом“ за гасовод „Јужни ток“.
„Са руском стрном је било договорено да се гради тако што ће они изградити трасу кроз Србију, а да се после тога оно што је утрошено за градњу отплаћује од транзитне таксе. С друге стране, гасовод ’Тесла‘ има на неки начин и конкуренцију словачког пројекта, по ком би гасовод требало да иде кроз Румунију и Бугарску, дакле да заобиђе Србију и Македонију. Али и то је мало вероватно, јер иницијатор тог гасовода нема средстава и питање је да ли ће уопште и бити изграђен“, наводи Путниковићева.
Сви гасоводи који би преко Балкана требало да доводе руски и азербејџански гас до балканских земаља и даље ка Европи имају мало шанси за изградњу после договора Русије са Немачком и Холандијом о другом делу гасовода „Северни ток“, објашњава наша саговорница.
„Дакле, ова одлука Брисела је само реторичка и у суштини не значи ништа“, закључује Путниковићева.
Ако би пак изградња „Тесла“ гасовода са годишњим капацитетом од 27 милијарди кубика била одобрена од свих укључених страна, он би могао бити завршен у наредне четири године, односно 2019. У тој варијанти, Грчка би могла и да реализује оно о чему размишља, а то је да гасовод продужи и према Италији.
Подсећања ради, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је поручио свом руском колеги Владимиру Путину да је заинтересован за изградњу „Турског тока“, што по некима даје наду да би и гасовод „Тесла“ могао да буде реализован.
