Списак инвеститора заинтересованих за куповину „Телекома“ биће објављен за две недеље, након чега ће уследити анализа пристиглих понуда и конкретан предлог комисије за приватизацију.
Док се два репрезентативна синдиката националног телекомуникационог оператера оштро противе продаји, саговорници Спутњика наводе разлоге за и против приватизације овог предузећа.
Др Никола Фабрис, професор Економског факултета у Београду, за Спутњик каже да је очигледно да је Влада Србије одлучила да „Телеком“ треба приватизовати уколико се за њега добије добра цена. Према његовом мишљењу, јасно је да финансијска ситуација у Србији није завидна, те да су сва средства добродошла.
„У том контексту, аргументи за продају леже и у томе да оно што је срж ’Телекома‘ — фиксна телефонија — представља делатност која ће временом, постепено, губити на значају, јер ће мобилне телекомуникације и други бежични видови комуникација преузимати примат над фиксним комуникацијама“, наводи Фабрис.
Кључно питање, напомиње Фабрис, јесте на који ће начин бити употребљена добијена средства уколико до продаје ’Телекома‘ дође?
„Најгора опција била би да та средства заврше у текућој потрошњи. Оно што би било пожељно је да се искористе за побољшање инфраструктуре, отплату јавног дуга, па и субвенционисање извозне производње“, прецизира Фабрис.
Професор каже да, са друге стране, постоје и аргументи који говоре у прилог томе да ово предузеће остане у власништву државе.
„Аргументи против продаје ’Телекома‘ односе се на то да је реч о профитабилној компанији, која сваке године уплаћује значајну дивиденду у буџет. Поред тога, ’Телеком‘ има и читав низ других делатности као што су интернет, кабловска телевизија, мобилне мреже у Србији, БиХ и Црној Гори“, каже Фабрис.
Сличне аргументе против приватизације наводи и Мирослав Јоксимовић, председник Синдиката „Телекома Србије“. Поред профитабилности и доприноса државном буџету, као разлог да „Телеком“ остане у државном власништву Јоксимовић истиче и чињеницу да је то предузеће уложило велика средства у ширење свог пословања.
„Сматрамо да је цена битна јер смо много уложили, већински смо власници ’Телекома Републике Српске‘, имамо Црну Гору, ’Арену спорт‘, ’Дунав банку‘… Осам предузећа је купио ’Телеком Србија‘, у земљи и ван ње. Регионални смо оператер, а продајом не можемо добити новац који смо уложили у куповину и развој ових предузећа“, каже Јоксимовић за Спутњик.
Према његовом мишљењу, најнижа реална продајна цена српског предузећа треба да буде 1 милијарда и 617 милиона евра.
Медији, међутим, спекулишу да је у овом, другом покушају да се нађе купац српског телекомуникационог оператера, амерички фонд „Колбек капитал менаџмент“ понудио цену од 1 милијарде и 400 милиона евра.
„Ми видимо на њиховом порталу да они броје 16 радника. Како мисле да продају ’Телеком‘ фирми која има тако мало запослених, неколико директора и само једног оперативца? Да ли је циљ да нас они после препродају, да зарађују на нама, а да притом дају 4.000 отказа запосленима, иако ми тврдимо да немамо вишка радника?“, пита Јоксимовић.
Наш саговорник, као једини разлог који би ишао у прилог продаји српског телекомуникационог ресурса, види страх државе од потенцијалних инвеститора у будућности.
„Очигледно да постоји неки страх код државе да нећемо издржати конкуренцију на тржишту, што се до сада није показало тачним. Ми смо изгубили део тржишта јер одавно нисмо монополисти, па је нормално да нам је део тржишта узет, али приход и добит нису падали, напротив, па не видим разлог за већинску продају. Можда неко стратешко партнерство, да неко купи мањински део акција и побољша рад, али не да држава препусти свој већински пакет. Треба да задржи право над управљањем предузећем и доношењем стратешких одлука које су неопходне да бисмо сви имали користи од тога“, поручује Јоксимовић.
Чињеница да се репрезентативни синдикати овог предузећа оштро противе продаји, за др Николу Фабриса није изненађење.
„Очигледно је да је држава добар и сигуран послодавац. Долазак новог послодавца за раднике увек представља одређену врсту неизвесности, како када је реч о томе да ли ће задржати радно место, тако и по питању висине плате и других услова рада за оне који ће бити део нове компаније. Стога је очекивано да се они противе променама“, закључује Фабрис за Спутњик.
Ресорни министар Расим Љајић потврдио је да је шест купаца показало интересовање за српско предузеће, али друге детаље овим поводом није износио. Премијер Вучић поручио је да ће „Телеком“ бити продат ако се за њега добије добра цена.
Медији спекулишу да су у игри за већински пакет акција у „Телекому“ амерички фонд „Колбек капитал менаџмент“, фонд „Мид Европа партнерс“, конзорцијум „Телекома Словеније“ и фонда „Аполо“, као и „Адвент интернационал“ и „Новатор партнерс“.
