Григориј Потоцки је прву бисту Милорада Павића направио пре шест година и поклонио је руској престоници, и она данас краси улаз у чувену Библиотеку иностране литературе. Од данас се његова биста налази у улици Браће Барух, где се налази и Легат Милорада Павића.
Новинарима се обратио господин Потоцки.
„Откривање бисте Милораду Павићу је велики историјски догађај у нашем савременом животу“, рекао је он.
„По мом мишљењу, писац Милорад Павић је ’број један‘ на свету, и зато је он заправо и преведен на 38 светских језика. Ментални склоп Руса и Срба је исти. Идентичан је. Ми имамо исте историјске корене. И управо зато је цео Павићев опус преведен на руски језик.“
„Ми имамо исте вредности, нас обједињује доброта… Ми стално говоримо о хуманом принципу, шта је то што човека чини човеком. А то је доброта. Западна култура има потпуно другачији правац. Тамо говоре о другим вредностима. Демагошким вредностима. О слободи, о транспарентности, о праву… А заправо је битно како се односимо једни према другима. И зато је битно да се ми управљамо таквим законима где су доброта и срећа оно што је главно. Доброта мора да буде решење свих проблема, јер закони се нуде са позиција силе, са позиције рата. Милорад Павић се увек трудио да то покаже. Он је говорио о ономе шта човек покреће, о напорима ’малог човека‘ и, што је најважније, допро је до срца самог читаоца. Док постоји такав велики писац, српски народ ће остати велики. Заузимаће једно од првих места у свету по духовности своје културе. И Русија се поноси Милорадом Павићем! Ми га такође сматрамо својим“, завршио је Потоцки.
Окупљеним новинарима се на српском језику обратио и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин: „Ја мислим да је врло битна ствар да имамо две бисте Милорада Павића. Једну у Москви, другу у Београду. Ја сам видео и ту бисту у Москви, испред Библиотеке иностране литературе, која је можда и највећа у свету. У тој библиотеци српска књижевност заузима посебно место“.
Градоначелник Београда Синиша Мали је казао како му је припала велика част да открије бисту једног великог писца. Додао је: „Милорад Павић је свој рад посветио томе да се словенски народи боље упознају и разумеју. Његова дела су и данас мостови између српске и руске културе. Искористио бих прилику и да се захвалим вајару Потоцком, који је још једанпут потврдио да између руског и српског народа постоји дубоко пријатељство. Његов гест да спомен-обележје поклони граду Београду, поклони Легату Милорада Павића, пружа прилику да се одужимо нашем писцу и покажемо свим Београђанима и гостима Београда оно чиме имамо да се поносимо“.
Домаћин ове свечаности била је удовица Милорада Павића, књижевница Јасмина Михајловић, која је угостила званице и новинаре у Легату. Она је истакла да је Павић преведен на 38 језика, показујући пишчев радни сто и собу у којој је стварао, а скромне поклоне предала је амбасадору, градоначелнику и аутору бисте.
Она је рекла новинарима да је њен живот са књижевником био узбудљив, а да је после његове смрти постала „станар и кустос његовог музеја“, чувајући Легат Милорада Павића.
„Напорно је радити са много земаља, на много језика, архивирати грађу… Сада представљам два писца тамо где излазе његове књиге, ја сам в. д. једног писца, али не жалим се, и важно ми је ово откривање бисте, да не морам више странцима да цртам где треба да дођу“, рекла је Михајловић.
Један од најпревођенијих српских књижевника Милорад Павић живео је од 1929. до 2009. године, а од 1992. до смрти живео је у улици Браће Барух 2, где се данас налази његов Легат и где је откривена биста.
Овом приликом најављени су и нови пројекти руско-српске сарадње у области културе. Како је наглашено, у току су преговори о подизању споменика Николају Краснову у Београду, славном руском архитекти, који је пројектовао најлепше зграде Београда на почетку ХХ века. Синиша Мали је додао да је сарадња по тим питањима са Москвом покренута ове године, и да je само треба наставити и стално оплемењивати новим идејама и пројектима.
