Српска влада је, према писању приштинских медија, овај захтев поднела пре два месеца, а у образложењу је написано да је Србија све ближа Европској унији и НАТО-у, уз напомену да је захтев заснован на нормализацији односа Србије и Косова у оквиру бриселског дијалога, регионалне сарадње и експертизе у области ваздухопловства.
Предлог је у име владе Србије поднео шеф Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, на састанку са званичницима Савета Европске уније. Како се очекује, он би требало да буде прихваћен пошто Мађарској, која је од 2012. године на захтев НАТО-а задужена за цивилну контролу ваздушног простора над Косовом, истекне рок.
Војни авио-саобраћај над Косовом је од 1999. године, на основу Војно-техничког споразума који је у Куманову 1999. године потписан између Војске Савезне Републике Југославије и НАТО-а, и даље у њиховој надлежности.
„Србија је заинтересована за обнављање летова између Београда и Приштине након 16 година, у интересу обе стране и свих грађана. Питање успостављања авио-саобраћаја између републичког и покрајинског главног града различито је и одвојено од питања контроле над доњим слојем ваздушног простора. Питање контроле над доњим слојем ваздушног простора је статусно питање које се тиче суверенитета и територијалног интегритета наше земље, у вези са којим је позиција Србије дефинисана Уставом, законима и другим домаћим и међународним прописима, док је питање успостављања авио-линије превасходно комерцијално питање за које је могуће наћи решење у дијалогу“, наводи се у саопштењу које је потписао Ђурић.
Ова могућност није наишла на одобравање у приштинским круговима, а како се сазнаје, она је била и једна од тема разговора током недавне посете Хашима Тачија, министра спољних послова Косова, Бриселу.
Тачи је својим саговорницима у међународној заједници већ наговестио да би овај, како је рекао, уступак Србији још више продубио политичку кризу на Косову, али и да би могао да изазове револт грађана који влада Косова не би могла да контролише.
Тачи је такође протестовао и због одлуке НАТО-а да се ослободи, односно укине ограничење од 25 километра ваздушног простора уз административну линију Србије и Косова, које је важило од 1999. године. Споразум о привременим оперативним процедурама након пуне релаксације Ваздушне зоне безбедности, потписали су два дана после ове одлуке начелник Генералштаба Војске Србије генерала Љубиша Диковић и и командант Кфора генерал-мајора Гуљелма Луиђија Миљете у Приштини, што је изазвало револт опозиције.
Неџмедин Сахиу, политиколог из Приштине, за Спутњик каже да би тако нешто свакако негативно утицало на ситуацију на Косову.
„Мислим да свако спомињање враћања ваздушне контроле Србије над Косовом, на било који начин, додатно би долило уље на ватру у ионако запаљеној ситуацији на Косову“, уверен је он.
Мађарска надгледа такозвани „високи ваздушни простор Косова“, односно изнад 9.600 метара који „резервисан“ за цивилни саобраћај.
Мађарска је за овај посао ангажовала између 40 и 50 контролора летења за отприлике 400 до 500 летова који се дневно одвијају у косовском ваздушном простору. Мађарска мисија контроле летења, по договору са НАТО-ом, требало би да траје између три и пет година.