У светлу последњих догађаја часопис Нешнел интерест одлучио је да анализира ког оружја из руског арсенала Турска треба да се плаши у случају ограниченог сукоба две армије у Сирији или на истоку Средоземног мора.
Руске балистичке ракете и америчко тактичко нуклеарно оружје у Турској не улазе у рачуницу јер су у ограниченом сукобу фактички бескорисне, сматрају аутори текста.
Турска треба да обрати пажњу пре свега на Су-33 с најновијим системом за навођење и комплексом за вођење радио-електронског рата. У поређењу с турским Ф-16, руски авион може да носи више муниције и горива и самим тим дуже да лети. Русија у овом тренутку има више од 80 Су-34, а око их 15 налази се у Сирији.
Аутори сматрају да ће после пада руског авиона Су-34 почети да игра већу улогу. Он има више могућности да се заштити и има већу маневарску способност, тако да турским Ф-16 неће бити лако да изађу на крај с њим. Још опаснији Су-34 постаје кад се узму у обзир ракете ваздух—ваздух – Р-27 и РВВ-АЕ. Ова друга има домет од 100 километара, док турске АИМ-120 АМРААМ, израђене у САД, достижу свега 50 километара.
Ту је и најновији руски копнени комплекс за радио-електронску борбу „красуха-4“ који може да „ослепи“ радаре како на земљи тако и у ваздуху, као и сателите на мањим висинама.
Сматра се да руски контингент у Сирији има „красуху-4“, чији је опсег дејства 300 километара. Руски уређај може да спречи турску страну да сагледа шта се дешава у Источном Средоземљу и Сирији из ваздуха, као и да је онемогући да координира мисијама против Руса.
Крстарица „Москва“ ефикасна је и у борби и у ваздушној одбрани, опремљена са 16 противбродских ракета П-500 „базалт“, 64 ракете далеког домета С-300 ПМУ-2 „фаворит“ и два комплекса „земља—ваздух“ – „оса“, као и тродимензионалним радарима за праћење. То је практично тврђава на води, наводе аутори. Сада она делује недалеко од сиријске луке Латакија.
Овај брод, међутим, према мишљењу „Нешенел интереста“, за сада може само да прети Турској јер се његове „сестре“, „Маршал Устинов“ и „Варјаг“, налазе у Балтичком мору и Тихом океану. Њему такође фали могућност одбране од тихих и смртоносних турских подморница типа „гур“, а степен ефикасности фрегата које прате „Москву“ је споран.
Амерички лист, међутим, сматра да су за Турску у овом тренутку најопаснији руски специјални одреди – добро припремљени борци који могу да воде најразноврсније операције, укључујући обавештајни рад, саботажу, партизански рат и ликвидацију конкретних људи.
После „неочекиваног продора“ на Крим Русија је изашла као победник. У условима када се борба Анкаре против одреда курдских бораца загрева, а у земљу долази река сиријских избеглица, лако је замислити како добро обучени руски војници могу да прорду у Турску и да тамо направе дар-мар, пише лист.
