Претпоставља се да ће након заједничког самита који се одржава 29. новембра у Бруселу, ЕУ доделити Турској најмање три милијарде евра за размештање миграната на њеној територији, појачање контроле над границама и борбу против организација које се баве превожењем илегалних миграната.
Према мишљењу политиколога и правника Дилек Курбан, овај договор је од самог почетка „споран и с политичке и с моралне тачке гледишта“. Њега би требало критички преиспитати после терористичких напада у Паризу, пише Курбан у чланку за Цајт.
Као прво, указује аутор, под знаком је питања може ли Турска да пружи политичким избеглицама адекватну заштиту. У Турској су 30. октобра пронађена обезглављена тела двојице сиријских новинара који су писали о зверствима ИД. Поред тога, према турском праву, Сиријци у Турској неће добити статус избеглица у складу са Женевском конвенцијом. То је повезано са чињеницом да је Анкара увела такозвани режим „привремене заштите“ која не даје избеглицама поуздан правни статус. Закључујући споразум с Турском, ЕУ ће се супротставити међународном праву, сматра Курбан.
„Није, међутим, реч само о заштити избеглица. Могу ли Ангела Меркел (немачка канцеларка) и други шефови држава ЕУ да верују влади Ердогана која се снисходљиво односи према ИД или чак подржава ту и друге исламистичке организације?“, пита се аутор.
Како пише Велт, немачка организација Про асил која помаже избеглицама такође је упозорила на „прљав посао на рачун људских права“. Споразим с Турском постаће знак подршке „нехуманој политици“ Ердофана и „моралног банкротства“ Европе, изјавили су чланови ове организације.
„ЕУ покушава да се приближи влади Ердогана управо у моменту када се Турска понаша недемократски као никада раније“, наводи дописник радија НДР Кај Кистнер. Ипак, према његовом мишљењу, ЕУ је доведена до очајања због миграционе кризе и не види алтернативу.
Коментатор Берлинер моргенпоста Кнут Прис указује на „лицемерје“ Европске уније која покушава да створи утисак да сарадња у једној области нема везе с критиковањем друге.
Према његовом мишљењу, Европљани су принуђени да плаћају за то што су „преспавали тренутак када запуштени проблем још није био претворен у кризу невиђених размера“. Сада, када је ЕУ с ужасом признала да се проблем без Турске не може решити, Анкара захтева повратне услуге, а преговори о томе подсећају на пијачни трг.
Новинар Велта Робин Александер наводи да Турска намерава да искористи свој повољан положај. Анкари више није довољан новац: реч је о поједностављивању визног режима с Европом и могућим ступањем Турске у ЕУ.