Дводневна министарска конференција, која ће крајем ове недеље бити одржана у Београду, биће уједно и крај мандата Србије и Ивице Дачића на месту председавајућег ОЕБС-у. Долазак у главни град Србије најавили су шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, амерички државни секретар Џон Кери, висока представница Европске уније Федерика Могерини и генерални секретар Савета Европе Торбјерн Јагланд.
Колико је Србија била успешна на овој позицији?
Српско председавање овој организацији обележиле су украјинска и мигрантска криза, терористички напади и заоштрени дипломатски односи великих сила.
Експерти за спољну политику су јединствени у оцени да Србија дочекује крај мандата са добрим учинком и повећаним угледом у међународној заједници.
По мишљењу Петра Искендерова, научног сарадника Института за славистику Руске академије наука, председавање Србије ОЕБС-у се у целини може сматрати успешним.
„Наравно, Србија се суочила са веома озбиљним изазовом док је била на овој позицији, пре свега што се тиче дешавања у Украјини. И у овом случају Србија је успела да одигра главну улогу. Као прво, улогу посредника на преговорима ка склапању низа уговора који су део Минских споразума, а као друго, што се тиче организације мониторинга ситуације у вези са кризом у источној Украјини“, наводи он.
Искендеров напомиње да се Ивица Дачић на месту председавајућег ОЕБС-у са стране Србије трудио да заузме увек максимално објективну позицију што се тиче ситуације у Украјини. Изјаве које су давали и остали српски званичници у име ОЕБС-а у целини су носиле објективни карактер, што је доприносило нормализацији односа као и почетку успостављања какве-такве сарадње између Кијева и ДНР и ЛНР.
„И сама чињеница да се данас Мински споразум ипак реализује и то што су престала борбена дејства у том региону, као и то што се руководство Украјине, иако под принудом, ипак труди да нађе компромисно решење, то се све може сматрати озбиљном заслугом Србије на месту председавајућег ОЕБС-у“, истиче наш саговорник.
Душан Пророковић из Фонда за стратешку културу подсећа да функција председавајућег ОЕБС-у има извесна ограничења и, како напомиње, у том контексту није требало очекивати неке спектакуларне резултате.
„Мислим да се наш министар спољних послова врло добро снашао у условима украјинске кризе и нарушавања односа између две кључне чланице ОЕБС-а, као и у условима свих ових дешавања у Европи која су довела до велике дестабилизације“, сматра Пророковић.
Он додаје да ту позицију Србија није могла нешто посебно да искористи за остваривање спектакуларних резултата, али у условима у којима се све радило, Србија се добро позиционирала и покушавала да одржи неутралну позицију.
На питање да ли смо са ове позиције могли да урадимо више за саму Србију, Пророковић каже да је то понајвише питање за Бориса Тадића, бившег председника Србије.
„Србија је преузела председавање ОЕБС-у уз један значајан услов, а то је да ту позицију не користи за покретање тема које се тичу Косова и Метохије. Ми смо се на то обавезали и то је био услов да добијемо кандидатуру. У ових годину дана нису покретана питања која се тичу Космета и ОЕБС-а, а ту има низ ствари које су кроз ОЕБС могле и морале да се покрену“, истиче Пророковић, напомињући да се то не може приговорити Ивици Дачићу већ претходној власти, која је иницирала председавање Србије ОЕБС-у.
