Београд је центар светске дипломатије у једном од најбурнијих периода у међународним односима од завршетка Хладног рата. На скуп Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), који ће означити крај једногодишњег председавања Србије овој организацији, долази четрдесет министара спољних послова и 1.500 чланова делегација, укључујући главне актере криза које потресају Блиски исток и озбиљно угрожавају европски континент.
Организација је у време српског председавања у великој мери повратила улогу коју је имала када је основана 1975. године, као форум за дијалог Истока и Запада (тада се звала Конференција за европску безбедност и сарадњу).
Србија је преузела палицу у јеку украјинске кризе која је заоштрила односе Запада и Русије и њен задатак је био да одржава осетљиву равнотежу између два пола, у тренутку када и сама настоји да води политику неутралности какву је својевремено водила Југославија. На ту традицију се позива српски министар спољних послова Ивица Дачић када каже да је Титов говор из времена несврстаних и данас актуелан.
„Пре је то био детант, разоружање, данас се то модерно каже деескалација, у суштини су проблеми остали исти“, поручио је шеф српске дипломатије уочи београдског скупа.
Рат у Сирији који се претворио у сукоб глобалних размера, избегличка криза која је уздрмала Европу и терористички напади у Паризу променили су однос снага на међународној сцени и приоритете које је српски шеф дипломатије одредио када је 1. јануара преузео председавање највећој светској међувладиној организацији за питања безбедности.
Русија више није непријатељ Запада, иако није постала пријатељ. У међународним односима преовлађује повратак на реал-политику. Сукоб око Украјине је пао у други план оног тренутка када су се Запад и Русија сложили да имају заједничког непријатеља — ДАЕШ (арапски акроним за терористичку организацију Исламска држава).
О војној сарадњи у борби против радикалних исламиста који су од Ирака и Сирије направили упориште разговараће у Београду шефови дипломатија Русије и САД, Џон Кери и Сергеј Лавров. Значајније од онога што ће бити речено за говорницом је оно што ће рећи један другом у очи. Дипломатски сусрети руских и америчких представника не престају од тренутка када су се на маргинама скупа у Уједињеним нацијама крајем септембра Владимир Путин и Барак Обама договорили да размењују информације о нападима у Сирији како се не би нашли једни другима на нишану.
Након терористичких напада у Паризу 13. новембра чинило се да ће ова сарадња да пређе у нешто више. Томе се понадао француски председник Франсоа Оланд, који је похитао у Вашингтон да убеди Обаму да направе јединствену коалицију са Москвом у борби против ДАЕШ-а. Из Вашингтона се вратио празних руку, што је разочарало добар део француске јавности која је сада за окретање Русији. Међународни положај Русије је сада другачији него на почетку године. То је показала и посета француског председника Москви прошле недеље.
До велике коалиције коју је желео Путин и чију сврху је препознао француски председник није дошло, захваљујући одбијању САД, али је договорена војна сарадња између Москве, Вашингтона и Париза. Москва је сада један од равноправних партнера у решавању сиријске кризе, па на скупу у Београду не треба очекивати атмосферу хладног рата.
То не значи да ће Дачић имати лак задатак.
Русија очекује, како је указао руски амбасадор Александар Чепурин у интервјуу за Политику, да ОЕБС јасно осуди акт агресије који је Анкара извршила обарањем руског војног авиона изнад сиријске границе. За Обаму је реч о праву Турске да се брани, иако је одмах потом апеловао на „смањење тензија између Турске и Русије“.
„Ми сви имамо заједничког непријатеља, а то је Исламска држава“, поновио је након састанка са турским председником Реџепом Ердоганом на маргинама конференције о клими у Паризу. Путин, који је претходног дана на истом скупу провео пола сата у разговору са Обамом, одбио је да се види са турским шефом државе, који се није извинио за рушење Су-24.
У Београду ће се први пут после обарања руског авиона срести министри спољних послова Русије и Турске, Сергеј Лавров и Мевлут Чавушоглу, и сви се питају да ли ће разговарати иза затворених врата.
Са Лавровом ће се у српској престоници састати и Федерика Могерини, шефица европске дипломатије, на једном од стотина билатералних састанака који ће се водити заклоњени од јавности. Србија, коју на Западу виде као земљу која има добре односе са Русијом, могла би да буде користан посредник у овим разговорима. То је улога у којој је виде многе стране дипломате, али коју она до сада није знала да одигра.
