Деда Мраз је ове године поранио у Србију. Престигао је и Светог Николу. Мада, онолике речи хвале, ђа у Приштини ђа у Београду, америчког државног секретара Џона Керија пре личе на изливе нежности тетке кад дође у посету брату или сестри, па угледа њихову децу.
Било је, доиста више у Приштини, и речи о поклонима, улагањима и свим осталим пословима који се тичу извоза „демократије“. Америка је у томе деценијама у суфициту.
Руке шире у образе се љубе
„Честитам Вам, јер Ви водите Србију на веома важном путу у дефинисању нове Србије и на европском путу“, рекао је синоћ Кери на почетку састанка са српским премијером Александром Вучићем у вили „Бокељка“. Кери је истом приликом изразио „поштовање премијеру за иницијативу да уђе у дијалог са косовском владом, да остави прошлост у прошлости и да проба да нађе будућност, која ће бити боља, лепша и просперитетнија за све људе који тамо живе“.
Незнатно пре честитки и поштовања које је упутио домаћинима у Београду, амерички државни секретар благоглагољиво је говорио и о успесима приштинске администрације. И њима је саопштио да је „Косово направило велики прогрес на путу према пуној евроатлантској интеграцији“, истакао је да је велики корак напред „недавно потписивање Споразума о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ“ и подвукао је да је све то директни резултат „косовске спремности да напредује у дијалогу са Србијом у којем посредује ЕУ“.
Албанци, имате моју бесу
Најпикантнији део посете Приштини десио се после скидања целофана, а поклон који се указао био је Керијева гаранција тамошњој администрацији да ништа од оног што је договорено у Бриселу не штети косовској независности.
„И немојте направити грешку: ми не бисмо подржали било који споразум који угрожава суверенитет, сигурност или независност Косова. Ми смо инвестирали заједно веома много у косовску будућност да би то изложили опасности“, нагласио је Кери.
Посебно је прецизирао да је „само од независности моја нација инвестирала близу 950 милиона долара помоћи Косову да промовише демократију, мир и сигурност, за програме друштвеног развоја, економски раст и хуманитарну помоћ“.
Пироман и ватрогасац
Значи, готово милијарду долара новца америчких пореских обвезника је бачено, пошто ништа од свега овога што је Кери побројао није остварено.
Колико јутрос на отварању Министарског савета ОЕБС–а српски премијер Вучић рече да је Балкан и даље буре барута којем је потребна једна искра да поново експлодира. И ту би Кери могао да каже колико је уложила његова држава и шта је тим улагањима постигла. Дакако, стварно јесте скупо прво све поливати бензином, а онда све то гасити из ваздуха и са копна. Па потом санирати и наново градити.
Озбиљни људи такве ствари не раде или их раде само онда кад се играју. А кад то чине државе несумњиви је закључак да воле експерименте. Из овога нажалост следи да су им народи често покусни кунићи.
Ево, нацртаћу вам државу
И онда човек који представља политичку доктрину стварања жаришта и доцнијег хлађења, дође и хвали нову Србију. Искрено, плаши нас на шта би могла да личи и каква би испала та нова Србија. Кери јесте похвалио пут званичног Београда ка Европској унији, а у складу са тиме и реформе које спроводи.
Међутим, из његових изјава у Приштини и Београду јасно се види да га реформе које помиње уопште не интересују и да представљају само гарнирунг политичким одлукама, на којим једино и само инсистирају Сједињене Државе. Уосталом, свака степеница на путу Србије према чланству у ЕУ прелажена је тек пошто су испуњени, у том тренутку предочени, политички, а не реформски услови.
Тако је било свих година откад је Србија потписала Споразум о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ. А тако је и сада. Зато смо уверени да та нова Србија — на коју Кери мисли, а да смо га замолили сигурно би нам је и нацртао — није иста нова Србија на коју мисле представници Србије.
Била би то Србија која би као први доказ своје нове агенде прострла црвени тепих на Теразијама и дочекала Хашима Тачија уз интонирање химне Косова, ако та такозвана држава и има химну. Таква Србија би Милорада Додика ставила у неки подрум, а свим осталим политичким представницима Срба у Босни и Херцеговини наредила да се одрекну елемената државности Републике Српске у корист што унитарније БиХ. То што Србија има специјалне везе са Српском, али не сме да се меша у унутрашње ствари Српске и БиХ, не би био процедурални проблем за Керија и екипу. Ако процедура, чињенице и закони не одговарају њиховом главном политичком циљу, тим горе по принципе и чињенице.
Да не идемо много у детаље, а и ради вашег разумевања, та нова Србија архитекте Керија требало би да се понаша попут режима Мила Ђукановића у Црној Гори. Дакле: чланство у НАТО–у и санкције Руској Федерацији — као главни циљеви, а све остало кад према потреби позову из Вашингтона. Заузврат ће јој Кери и други извозници среће и благостања прогледати кроз прсте за све остале теме попут демократије, друштвеног развоја, економског раста, односа према мањинама, слободи медија…
Нова Србија не би била нова кад би имала прошлост. Дакле, посебан део архитектуре те државе би морало да буде затирање историје. Нова Србија мора убити стару Србију. Леш прошлости — дубоко закопати. Може то да смета, поготову ко има историју онима који је немају. Само, чудно је да се Кери сећа новца који је у прошлости улагала његова држава, а друге тера да забораве ствари које су неупоредиво вредније од зелених новчаница.
Зато је Кери можда Деда Мраз у Приштини, али у Србији то свакако није. Није ни она деци омиљена тетка. Све речено указује да је у питању стари Ујка Сем, коме не ваља веровати ни кад те „хвали“, ни кад те „саветује“.
