Покушај Запада да казни Москву претворио се у додатни подстицај за развој домаће пољопривреде и производње. Много пре увођења антируских санкција и руских контрамера постојао је план да се прехрамбени производи из увоза замене домаћим.
Још 2010. године усвојена је Доктрина безбедности хране, којом је Русија поставила нове циљеве, сагледала могуће ризике и механизме одговора. Планирано је да се обезбеди 80 до 95 одсто домаћих производа на тржишту. Испоставило се да су већ 2012. године многи од постављених задатака остварени, па чак и премашени, као у случају житарица (135 одсто) и биљних уља (132 одсто).
Само у Краснодарском крају производња житарица је 2014. године повећана за 1,5 пута, а принос 1,6 пута, у односу на 2000. годину. Међутим, када је реч о месу, посебно говедини, ситуација током прошле године није била баш толико ружичаста. Према подацима индустријских удружења, увоз говедине у Русију износио је 35-40 одсто, а свињетине — 25 одсто.
Али је зато производња пилећег меса скочила у тој мери да сада готово у потпуности задовољава потребе земље (од 90 до 95 одсто). Од средине 2014. увоз основних намирница смањен је за 30-40 одсто. Више од свега смањен је увоз сира (скоро двоструко), живинског меса, свеже и замрзнуте рибе (више од 40 одсто).
Према подацима Националне уније произвођача млека, увоз млечних производа из земаља које нису чланице Евроазијске уније готово да је прекинут. Од јула 2014. до јула 2015. купљено је чак 9,4 пута мање сирева него претходне године, маслаца — 7,8 пута, сувог обраног млека — 6,3 пута.
После увођења санкција, нагло је порастао увоз из суседних земаља Евроазијске уније, пре свега из Белорусије, али порасла је и домаћа производња. Руски пољопривредници су почетком 2015. године повећали производњу сира скоро за трећину. Такође, у односу на август прошле године, забележен је напредак и када је реч о свињогојству (13 одсто), а производња живинског меса повећана је за 7 одсто.
Све је више пољопривредника
Помаци који су направљени приписују се заслугама руских фармера који су се брзо преоријентисали и мобилисали, и истовремено почели да користе до тад неискоришћене производне капацитете. У периоду од јануара до октобра 2015. године у Русији је, према Федералној пореској служби, регистровано 21.855 нових пољопривредних домаћинстава, а затворено је, из различитих разлога, само 9.372. То јест, забележено је повећање од скоро 12.500 домаћинстава.
Руски премијер Дмитриј Медведев је још лани рекао да је Русија „таква земља, таква држава, која може и мора сама себе да храни“. „И не само да храни, већ и да снабдева производима друге регионе и земље“, додао је он.
Санкциони рат и борба за тржиште
Подсећања ради, Запад је пре више од годину дана наметнуо Москви санкције, због кризе у Украјини. Русија је одговорила увођењем ембарга на увоз хране из земаља Европске уније. Очекује се да ће овог месеца антируске санкције бити продужене још на пола године.
С друге стране, Москва је забранила и бројне прехрамбене производе пореклом из Турске, након што је Турска, крајем прошлог месеца, оборила руски војни авион Су-24 у Сирији. Тако ће руско тржиште од 1. јануара 2016. године остати без турске пилетине, замрзнуте ћуретине, соли, парадајза, лука, краставца, карфиола, броколија, јабука, крушака, грожђа, кајсија, нектарина, шљива, брескви, мандарина…
Каиро је, додуше, већ понудио да египатском робом замени турске производе на руском тржишту. „Египат је заинтересован да задовољи потребе руског тржишта у роби, посебно оној која је испоручивана из Турске, узимајући у обзир руску одлуку да ограничи турски извоз на руско тржиште воћа и поврћа за 66 одсто, као и одеће и коже“, саопштило је египатско министарство.
За огромно и привлачно руско тржиште заинтересоване су и бројне друге земље, a у Русији већ сада многи говоре да „санкције треба благословити“ јер су подстакле привредни развој земље, а Русија је почела да замењује увоз сопственом производњом.
