Тужилаштво је 2013. године осумњичило Билала Ердогана за прање очевог новца. Оптужбе су биле засноване на сакупљеном досијеу који је укључивао фотографије и телефонске разговоре између Билала и Реџепа Ердогаан. Тадашњи премијер је наложио сину да се „реши читавог новца из куће“, пише немачки лист.
Почетком 2014. године појавио се снимак другог телефонског разговора који се тицао исплате на десетине милиона долара. Није био јасно од кога је требало да стигне новац. Међутим, медији су потврдили да се радило о миту у вези са изградњом нафтовода. Реџеп Ердоган је изјавио да је снимак монтиран и да је „прљави фалсификат“.
У новембру министар информисања Сирије Омран ел Зуби саопштио је да нафту ДАЕШ–а испоручује транспортно предузеће у власништву Билала Ердогана. Према његовим речима, син председника Турске купује од џихадиста сировине и предмете историјске вредности. Према другим оптужбама, Билал је азијским земљама препродавао украдену нафту из области Ирака под контролом терориста, због чега је и добио надимак „министар за нафту ДАЕШ–а“. Лист наводи да су турски листови више пута постављали питања шта раде бродови Билала на сиријској обали.
У исто време председник Турске је изјавио да је спреман да поднесе оставку ако буде доказана умешаност њега и његове породице у махинације са нафтом. Имајући у рукама тако лоше карте, председник очигледно ставља сувише висок улог, закључује аутор чланка.
