Уметност увек иде испред времена: сарајевски „Надреалисти“ су предвидели распад Југославије, а легендарни британски сатирични ситком „Да, премијеру“ извитоперену и неухватљиву логику многих актуелних политичких елита.
Тешко је, рецимо, схватити одлуку кијевских власти да прећутно дозволе да два милиона становника Крима, које они узгред буди речено и даље сматрају грађанима Украјине, остану без струје од 22. новембра па све до 2. децембра када је Русија успоставила прву етапу енергетског моста преко Керченског мореуза до тог руског полуострва. Испорука струје прекинута је као резултат акције активиста „Десног сектора“ и појединаца из редова кримских Татара који су дигли у ваздух постројења на југу Украјине за пренос струје на полуострво. На страну то што чињеница да су Кримљани били на ивици хуманитарне катастрофе није ганула никог на Западу, али та диверзија пореметила је и снабдевање струјом становника Херсонске и Николајевске области Украјине. Из Кијева су прво рекли да ће за отклањање квара бити потребна два дана. Затим је стигло објашњење да присталице блокаде Крима у Украјини не дозвољавају да екипе за ремонт приђу оштећеним далеководима. Јача је, дакле, шачица екстремиста и изгредника, да не кажемо терориста, од украјинске државе. Недељу дана кијевске власти ништа не предузимају, не хајући ни за уговорне обавезе које имају, а камоли за хуманост.
Онда је украјински министар енергетике Владимир Демчишин отворено рекао 30. новембра да линије електроснабдевања неће бити укључене без договора са активистима кримско–татарског народа. Као да на Криму не живе кримски Татари.
Занимљив обрт у реторици Кијева настаје после 2. децембра када је, после тешког периода премошћеног уз помоћ стотина генератора допремљених на Крим, стање колико–толико нормализовано укључењем енергетског моста, чему је лично присуствовао председник Путин. Већ сутрадан ујутро украјински министар спољних послова Павел Климкин, на маргинама министарског састанка ОЕБС–а у Београду, изјављује да „сада нема никакве енергетске блокаде Крима“ и да снабдевање Крима струјом „функционише“. Нешто касније демантује га компанија „Укренерго“ саопштењем да није обновила испоруку струје на Крим, а исту информацију је потврдило и Министарство енергетике Русије. А председник Украјине Петро Порошенко у незваничном разговору са новинарима у Кијеву објашњава у четвртак 4. децембра да је, ето, Украјина била спремна да обнови испоруку електричне енергије на Крим, а већ би то урадили да Путин није тамо дошао у среду. Испаде да је руски председник крив што Украјина десет дана није пуштала струју „свом Криму“. Морао је да пусти енергетски мост да би то сазнао.
Своје тумачење дао је истог дана и украјински премијер Арсениј Јацењук. Каже, у експлозију на енергетским постројењима за достављање струје на Крим могли би бити умешани и „руски диверзанти“. Можда ти „руски диверзанти“ нису дали да се свих тих дана изврши поправка и можда су то баш они „активисти кримско–татарског народа“ са којима је требало постићи договор а о којима је говорио украјински министар енергетике. У какофонију изјава Кијева о енергетској блокади Крима умешао се и заменик шефа фракције „Блока Петра Порошенка“ Игор Коноњенко који је рекао да Украјину скупо кошта искључивање струје Криму и да последице тога већ осећа становништво земље. Како је рекао на украјинском каналу „112“, већ се врше повремена искључења струје у два рејона Херсонске области која се напајају линијом која делимично пролази преко Крима. Друго, обустављене су испоруке угља из Русије и Донбаса, а то у случају да зима буде хладна прети повременим искључењима у читавој земљи. Па што „Блок Петра Порошенка“ није наговорио Порошенка да укључи струју Криму?
Сирија а ла Порошенко — или ко је овде луд?
Украјински председник латио се и тешког посла — да објасни циљеве Владимира Путина и руских ваздушних удара у Сирији. Да ли је неком приликом као ономад Џорџ Буш Млађи у Љубљани погледао у очи Путину и „прозрео га“ или је преко ноћи постао екстрасенс, тек Порошенко је за француски „Фигаро“ овако објаснио војну операцију Русије у Сирији.
У овом тренутку, вели он, у току је борба за заштиту европских вредности — слободе и демократије, као и за безбедност европског континента. А Порошенко верује да се последице руске акције у Сирији тичу не само Украјине, него да су глобалне.
„Оно што Владимир Путин хоће да постигне у Сирији јесте да дестабилизује ситуацију и подстакне нови талас миграната да би ослабио Европу“, наводи Порошенко. Чекајте, па јесу ли Русија и Путин кумовали оним силним арапским пролећима, јесу ли изнедрили Ал Каиду помажући талибанима да се боре против Совјета? Јесу ли Руси закували рат у Ираку — сад Србима знани пензионисани генерал Весли Кларк каже да је Америка ту направила грешку и подсећа како је Садам Хусеин упозоравао да ће напад на Ирак отворити „врата пакла“. И да ли је ДАЕШ настао тако што је Русија помагала оружјем и новцем противницима Башара ел Асада, па су се они отргли контроли и намислили да направе „калифат“? А избеглице су почеле да навиру у Европу баш из тих земаља много пре руске војне акције у Сирији. Порошенко је мало побркао лончиће. А можда је фасовао безумље из мајданских колачића Викторије Нуланд? Јер капа доле ономе ко успе да похвата конце из збрканих изјава америчких званичника о борби против ДАЕШ–а у Сирији и Ираку. Али то је већ друга прича.
