Док се на Косову и Метохији наставља застрашивање српског становништва — а више јутрошњих оружаних напада непознатих особа албанске националности на подручју Гораждевца код Пећи само је најновији чин тог константног терора — амерички амбасадор при ОЕБС-у Данијел Баер тврди да се САД унапред радују дану кад ће такозвано Косово постати чланица ове организације.
Истина, господин Баер је дневнику „Данас“ дао интервју пре последњих напада, али и после сви других напада на српску мањину и упркос чињеници да је Срба на Косову и Метохији сваким даном све мање и мање, а да их у градовима уопште нема.
Међутим, овај дипломата у неколико одговора видљиво агитује да такозвано Косово постане чланица ОЕБС-а, што је можда (са његове тачке гледишта) и легитимно, али је још легитимније да неко ко учествује у раду ОЕБС-а говори и о безбедности на оној територији за коју толико лобира.
Државност Косова нема цену
С друге стране, Баерово пропагирање само је наставак политике Запада која се може свести на једно: заокруживање косовске независности и државности.
Док се од Србије, а и свих осталих, тражило и тражи да пре ступања у поједине организације испуни низ услова, западне дипломате не траже од такозваног Косова ништа, а за такозвано Косово траже и дају све. Неуморно се труде да ова, од Уједињених нација непризната држава, постане чланица што више међународних организација, специјализованих секција УН, олимпијских и других спортских савеза.
Констатацију новинара да је утисак српске јавности како земљама Запада треба Балкан као нестабилно подручје и стални извор нестабилности, амбасадор Баер одбацује опаском да је то далеко од истине и тврди да свако ко мисли тако превише подлеже руској пропаганди.
Последњи у низу политичких лидера који је Балкан означио као буре барута био је српски премијер Вучић, али су овакве констатације долазиле и са других места и из других балканских држава. Пре ће, наиме, бити да је далеко од истине да су сви они подлегли руској пропаганди.
Стварност је најбољи демант
Уосталом, јутрошњи напади у Гораждевцу, недавни терористички акти у Босни и Херцеговини, отворени тероризам у Македонији ономад, нису руска пропаганда већ догађаји који су се, нажалост, десили. То је стварност која демантује и господина Баера и све његове колеге са Запада. Чини се да је, гледајући стање на терену Балкана, све оно што представници западне дипломатије говоре пропаганда у правом смислу речи.
Осим тога што тера грађане на Балкану да не верују својим очима и што ничим изазвано, али из његове визуре разумљиво, убацује Русију у читаву причу, Баер с неба па у ребра изусти и како је „Русија само регионална, не и велика сила“, па Америка нема никакве везе са њом у том погледу. Ако највиши званичници најачих западних држава уважавају чињеницу да је Русија велика светска суперсила, опаска господина Баера може се поредити са опаском навијача неког клуба који има огромну жељу да успе у навијачкој хијерархији и то тако што ће речима унизити противника. Али, шта је радити навијачу, није амбасадору, иако разумемо амбицију господина Баера.
Сједињене Америчке Државе, предочи још Баер, имају јасну политику и подржавају наставак консолидације безбедности на Балкану.
Међутим, ако знамо да су баш те Сједињене Америчке Државе доминантно присутне на Балкану последњих 25 година, онда је прави одговор и њему и свим осталим његовим колегама: господо, нешто предуго консолидујете. И питање свима њима ђутуре, да ли оваквим констатацијама, у ствари, признајете неуспех дипломатије ваших земаља?
Пропагирамо да пропагирају
Сваки одговор који није признање сопствене немоћи, биће и јесте потврда да се на Балкану спроводи управо онаква политика какву Запад жели. Дакле — да је то успех, да је тај успех константна нестабилност, да ту нестабилност треба неко константно да консолидује, и да су, коначно, у праву сви они који тако нешто констатују. Потврда свега, да поновимо још једном, јесте стање на терену и готово свакодневне лоше вести.
Све опаске о постојању руске пропаганде и томе да Русија жели преимућство на Балкану, служе истом циљу као и пролетошње одвајање посебних буџета на Западу за борбу против телевизије Раша тудеј и Спутњика.
У оба случаја, и медијском и овом балканском, заправо је реч о страху. Али не страху од руске доминације, већ од губитка своје доминације. Па ко ће, ако је иоле политички писмен, да поверује да је Бугарска сама од себе одустала од гасовода „Јужни ток“, на пример.
Најзад, нема руске пропаганде, већ сурове истине са терена: Балкан је нестабилан. Намерно нестабилан.
