Пре свега, треба имати у виду чињеницу да ће крајем ове године фискални дефицит бити нижи него што је пројектован, а пројекције за следећу годину су такве да је предвиђено незнатно смањење — са 4,1 на 4,0 одсто, то јест негде око 120 милијарди динара би требало да буде дефицит, каже Савић.
„Морам да подсетим да се претходних година српске власти нису прославиле са добрим пројекцијама, односно прогнозама. То је лепо што је записано и видећемо шта ће бити наредних дана, али више пута у протеклих неколико дана били смо сведоци да је прављен ребаланс буџета и да су трошкови били много већи него што су планирани. Али, хајде да верујемо да је у овом тренутку одмерено како треба и у том смислу то треба оценити као одређени напредак у односу на стање у 2014. и нарочито у 2015. години“, каже Савић за Спутњик.
Међутим, Влада Србије је почела да се радује „мало пре рока“, у смислу да су се неке позитивне ствари десиле и да ће се оне наставити у неком наредном периоду, каже Савић и додаје да мисли да ту леже потенцијалне опасности да се предвиђене пројекције у буџетским кретањима за 2016. остваре.
Као прво, и ове године је било предвиђено, у чврстом договору са ММФ-ом, да се из јавне управе отпусти 25.000 радника, а углавном су отишли они који је требало да оду, тзв. природним одливом, али није било неке рационализације. У том смислу, Влада је себи дала у следећој години још амбициознији циљ, каже Савић и додаје да не зна на основу чега треба веровати да ће се у следећој години десити то што се није десило ове године. „Бојим се да је то прва степеница на којој се може, у неком смислу, спотаћи Влада Србије“, сматра Савић.
С друге стране, неће се дешавати онолико позитивних ствари колико се дешавало на почетку ове године, односно није реално очекивати да ће јавна предузећа у буџет Србије уплаћивати добит као што су то радила ове, и није реално очекивати да ће се наставити са истим темпом повећање пореских прихода.
„Али и ако се неки резултати ту постигну, за мене као човека који се деценијама бави реалним сектором, уз све ове уштеде које су се десиле или се још увек дешавају у 2015. години, није реално очекивати да ће се тако наставити и у 2016. Уштеде неће бити довољно високе да могу земљу Србију избавити из економске кризе у којој се налази велики број година“, сматра Савић.
Уштеде су веома важне, али без опоравка производње, извоза и озбиљнијег раста запослености, озбиљнијих инвестиција и раста БДП-а, нема неког значајнијег и реално одрживог смањења фискалног дефицита, а нарочито није реално очекивати да ће доћи до смањења учешћа јавног дуга у БДП-у.
„На основу симболичног раста којег ћемо забележити ове године можемо да констатујемо да нам није лошије него претходне, али да бисмо заиста имали реалан пораст БДП-а, Србија би морала у једном дужем периоду од најмање деценију да бележи стопе раста БДП-а од најмање пет одсто“, закључио је Савић.
