Када се у пролеће 1982. године Милка Планинц појавила на месту председнице СИВ-а, Југославија је била у шоку, али је продорна другарица убрзо названа „челична леди“. Међутим, и двадесет година касније, жене-министри на простору бивше Југославије биле су ексклузива.
Србија данас има председницу парламента, а влада четири министарке. Ако се може веровати медијима, могла би да добије и пету, министарку одбране.
Пошто је прошло време када је на месту министра војног морао бити војник, потпуно је свеједно да ли ће то бити мушкарац или жена, каже за Спутњик социолог Владимир Вулетић. Он не види ниједно ограничење због којег министар војни не би била жена и мисли да је српско друштво зрело да прихвати министра војног са високим потпетицама.
„На крају крајева, министар Гашић, који је ваљда још увек министар, са војском није имао никакве везе пре него што је постао министар одбране. Важно је да то буде неко ко има искуство у политици, јер се показало да је то место за онога ко уме да војсци донесе више новца“, каже Вулетић.
Он додаје да жене често имају више такта, осећаја за дипломатију, имају могућност да конфликте разреше на начин који не угрожава заједницу, али да не треба генерализовати, односно истицати њихове предности пред мушкарцима.
„Не треба их истицати, зато што их немају, као што ни мушкарци немају предности у односу на жене, када је реч о политичким функцијама. Јесте необично, али не видим да постоји било каква функционална разлика између мушкарца и жена на министарским местима“, каже Вулетић.
И војни аналитичар Александар Радић мисли да је Србија одавно спремна за министра одбране у сукњи. Очигледно је да су мушкарци показали да често имају прејак его и социјално нису дорасли ситуацијама у којима се нађу, каже Радић.
„То је постао озбиљан проблем, нарочито сада када имамо власт која је на функције довела много људи који немају политичко искуство, а тек када је реч о искуству у одређеном послу, отвара се питање колико је добро и даље такве кадрове постављати за министре“, каже Радић за Спутњик.
Он додаје да би могло бити врло интересантно када се у једној типично мачо средини појави министарка војна. По правилу уходани механизми бирократске опструкције тада спласну, бирократе не знају како да се супротставе жени.
„Можда је у Србији дошло време да се направи такав социјални експеримент, да видимо шта би се десило са уходаним правила игре мушке средине, како би се снашла у тој ситуацији. Проблем је како поново вратити војне професије унутар њених природних граница ауторитета које треба да створе, јер је политика ушла у сваку пору војске“, каже Радић.
Холандија, Француска, Немачка, земље чијим војскама су управљале жене, имају и жене генерале. И Србија има официрке, али још увек нема генералицу. Радић сматра да ће је имати када политичари препусте професионалцима да раде свој посао.
„Много већи проблем од питања да ли ће министар имати дугу плаву косу или је неће имати уопште, јесте управо наслеђе турбуленција у последњих неколико деценија, које су довеле до деградације професије и константног уплива политике до најнижег нивоа одлучивања у војсци“, оцењује Радић.
Да ли би жена министар могла да пусти војнике да само буду војници? Жене бије глас да се теже контролишу од мушкараца. Један од демантија ове тезе је инцидент са министром Гашићем и женом која је радила свој посао.
Сама чињеница да се у Србији говори и пише о томе да би на чело војске могла да дође жена довољно говори о спремности српског друштва да се у потпуности помири са чињеницом да жене и мушкарци могу једнако добро да обављају неки посао.
