Интересантно је знати зашто је НАТО изабрао баш тај тренутак како би провоцирао Москву и додатно погоршао односе са Русијом. Сигурно да команда НАТО-а не сматра да је учлањивање мале балканске земље већи приоритет од конструктивних односа са РФ — пише портал „Шта они кажу о САД”.
На крају крајева, Русија игра виталну улогу у борби против ДАЕШ-а, за који Обама каже да је „заједнички непријатељ“. Осим тога, Црна Гора је скоро 10 година провела у НАТО-овој чекаоници, a њено становништво се, упркос моћној пропагандној кампањи, ипак противи ступању у Алијансу.
Позив Црној Гори стигао је у тренутку када су се тензије између Русије и Запада поново појачале. Крајем новембра је Турска, иначе чланица НАТО-а, оборила руски бомбардер. И само захваљујући томе што су руски политичари доносили одлуке хладне главе, избегнута је велика међународна криза.
Ствара се утисак да неко у самој Алијанси даје све од себе да уништи односе Русије и НАТО-а.
Пре неколико дана генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг назвао је Русију „претњом за европску безбедност” и истакао да се Русија наоружава интензивније него крајем Хладног рата.
Али колико је истинита прича о Русији која прети НАТО-у док Алијанса покушава да заштити своје чланице од фамозног „руског медведа”? Или је то само изговор за политику експанзионизма, коју заговара Вашингтон? Реално гледано, НАТО опкољава Русију, док званична Москва одговара покушајима да заштити своју територију.
Русија тренутно поседује само 20 oдсто војне инфраструктуре бившег СССР-а, док је НАТО енормно повећао своје капацитете, „прогутао” земље бившег Варшавског пакта а и неке неутралне земље. НАТО је 2014. године потрошио на одбрану 800 милијарди долара. Упоредите то са војним буџетом Русије, који износи 70 милијарди.
Али упркос томе, пре неколико месеци, „Стампа” је пласирала вест да Русија само што не планира да нападне Европу…
Сукоб Русије и НАТО-а није у интересима Европе, нити у интересима Русије. Напротив, у њеним интересима је заједнички уговор који се тиче безбедносних изазова, будући да они имају исте претње — тероризам, економску кризу, ситуацију на Блиском истоку.
Коме је повољно да у овој ситуацији долива уље на ватру? Можда би требало да поставимо неколико питања Вашингтону.
