Према његовом мишљењу, то је приметно на основу неколико недавних догађаја, од „несхватљиве“ одлуке НАТО-а да позове Црну Гору у своје чланство до напетих односа Русије и Турске.
Коен наводи да су недавни терористички напади у Паризу показали да је неопходна заједничка борба западних земаља и Русије против ДАЕШ-а, али да Запад схвата одређене ствари тек када је прекасно. Аналитичар сматра да чак и после париских догађаја особе које се залажу против коалиције с Русијом не разумеју „колико су улози високи“.
„Они су удвостручили улоге у својој игри против Русије без обзира на то што је ДАЕШ учинио и наставља да чини“, наводи Коен.
Политиколог је коментарисао и недавни говор Барака Обаме посвећен супротстављању исламистичком тероризму. Према мишљењу Коена, амерички председник је прећутао да је операција руске авијације у Сирији донела више користи у борби против ДАЕШ-а него вишемесечна ваздушна кампања САД.
Операција Русије у Сирији је запањила Пентагон, сматра Коен. „У САД нису веровали да је Русија способна за то. А Русија не само да сада штити своје националне интересе у Сирији него и показује целом свету да је поново у игри. Таква је нова стварност“, сматра политиколог.
Украјина и Русија
Коен је говорио и о недавним догађајима у Украјини, пре свега о посети америчког потпредседника Џозефа Бајдена Кијеву и одлуци Међународног монетарног фонда да омогући кредитирање земље чак и у случају банкрота због спољног дуга Русији.
Према његовом мишљењу, ММФ-овом одлуком нарушава сопствена, одавно усвојена правила. Политиколог је овај корак назвао „чином спољне политике“ Вашингтона јер управо он контролише ММФ.
Коен је подсетио да је Украјина према закону у обавези да исплати Русији дуг од три милијарде долара. То је неопходно учинити до 20. децембра. Кијев би могао да плати дуг од новца који му даје ММФ, али не жели јер, према мишљењу Коена, ускоро се може очекивати ново распламсавање сукоба у Донбасу које ће испровоцирати Украјина.
„Украјина ће рећи – нећемо исплаћивати дуг, они нас поново нападају, а Вашингтон и ММФ ће одговорити ’Да, разумемо’“, указује Коен.
Коментаришући наступање Бајдена у Кијеву, током којег је потпредседник САД позвао да се „искорени тумор корупције“ у Украјини, Коен је подсетио да је у ту исту корупцију био умешан Бајденов син Хантер, о чему је писао лист Њујорк тајмс.
„Веровање у Бајденове позиве против корупције подрива чињеница да је његов син Хантер Бајден у вези с једном од највећих гасних компанија ’Буризма холдингс‘ и њеним власником Николајем Злочевским“, наведено је у тексту Њујорк тајмса.
Бајден води сопствену спољну политику, исто као и амерички сенатор Џон Мекејн и неки други представници америчке државне структуре, а то је, према Коеновој оцени, катастрофа која не одговара ни америчким ни украјинским националним интересима.
„Обама је председник и ако он не схвата шта се дешава, треба да поднесе оставку, а ако схвата, онда треба да се умеша“, сматра аналитичар.
Турска и Русија
Коен је такође изјавио да је неопходно образовати комисију формата „Обама – Путин“ да би могли заједно да размотре „у једној просторији“ питања националне безбедности својих земаља и међународне заједнице у целини.
Руски председник је више пута предлагао нешто слично, а Обама је после терористичких сукоба у Паризу имао много шанси да му изађе у сусрет. Ипак, амерички председник у својим изјавама наставља да напада Русију, наводи политиколог.
Када је реч о сукобу Русије и Турске, Коен сматра да је очигледно да је авион, највероватније на основу личне одлуке турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, оборен изнад Сирије, а не Турске. Политиколог објашњава ову одлуку слабљењем позиције Ердогана. Шансе за свргавање сиријског лидера Башара ел Асада знатно су смањене након почетка операције руске авијације у Сирији, а Европа после терористичких напада у Паризу све више тежи савезу с Москвом. Због тога је Ердоган и одлучио да испровоцира конфронтацију с Русијом, рачунајући на подршку НАТО-а.
Ипак, Алијанса је осујетила овај план и уздржала се од разматрања могућности примене члана о колективној одбрани земаља НАТО-а. Коен сматра да то значи да су Вашингтон и Брисел изнервирани због понашања Анкаре и свесни су какву опасност Турска представља за НАТО, сматра Коен.
