Уговор су потписали генерални директор предузећа „Инфраструктура Железнице Србије“ Горан Максић и генерални директор компаније руских железница „РЖД Интернешенел“ Сергеј Павлов, у присуству државног секретара у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфаструктуре Миодрага Поледице.
„Радови би требало да почну у марту 2015. године и биће завршени у априлу 2017. године“, рекао је Максић, истичући да ће након тога брзина возова са садашњих између 30 и 50 километара на сат бити подигнута на 120 километара на сат.
Он је истакао да је то прва деоница барске пруге кроз Србију која ће бити реконструисана и модернизована.
Барска пруга изграђена је пре 40 година и од тада није било озбиљнијих радова на њеном ремонту.
Реч је о анексу 4.1 основног уговора о руском државном кредиту за модернизацију српских железница, чија је укупна вредност 800 милиона долара.
Радови на деоници Ресник—Ваљево ће се изводити у две фазе: на деоници Вреоци—Ваљево, чији се завршетак очекује до почетка летње сезоне, након чега ће почети обнова деонице Ресник—Вреоци.
Након реконструкције путовање возом, између Ресника и Ваљева ће уместо садашњих два сата и 10 минута трајати сат и 15 минута.
Максић је истакао да је барска пруга веома значајна, јер повезује јадрански басен са Коридором 10.
Он је рекао да ће ускоро са Русима бити потписан уговор и за модернизацију деонице пруге Стара Пазова—Нови Сад.
Руске железнице су веома задовољне сарадњом са српским железницама, рекао је Павлов након потписивања уговора и додао да су на управо завршеном годишњем конкурсу за избор најбољег иностраног партнера јуче изабране управо српске железнице.
Павлов је казао да ће та награда данас бити уручена амбасадору Србије у Русији.
Он је најавио да ће 15. децембра из Москве кренути за Београд прва два од укупно 27 руских возова, које је Србија купила од Русије захваљујући средствима руског кредита од 100 милиона долара.
Павлов је рекао да се испорука прва два воза реализује чак два месеца пре рока.
Генерални директор Саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић је казао да се ремонт пруга у свету ради на 25 до 30 година, док на барској прузи генерални ремонт није обављен 40 година, због чега возови и иду 30 до 40 км на сат.
Он је рекао да је ЦИП пројектовао барску пругу, као и да је сада урадио пројекат за обнову прве деонице до Ваљева, како би се вратиле брзине возова на пројектоване, односно до 120 км на сат.
Игњатовић је нагласио да је то била веома тешка деоница за градитеље, јер на целој прузи постоји 254 тунела и 234 моста, по чему је градња те пруге била једна од најтежих у Европи.
Путовање возом од Београда до Бара је, на пример, 2012. године трајало 11 сати и 16 минута, а од њеног отварања 1976. најкраће време које је забележено на тој релацији је било 1987. године, шест сати и 52 минута.
Машиновођа који је први возом прошао барском пругом Славољуб Потић је рекао да се давне 1976. провозао пругом са новинарима и да је био претходница Плавом возу, којим је путовао бивши председник Југославије Јосип Броз Тито 28. маја 1976.
Он је рекао да му је веома драго што су га се српске железнице сетиле и изразио очекивање да ће барска пруга поново бити у стању као пре 40 година, када је завршена њена изградња.
