Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и потпредседница Владе Република Србија Зорана Михајловић у разговору за Спутњик уочи предстојеће посте Москви каже да ће, што се тиче њене области, најзначајнији аспект бити планирано потписивање Меморандума о стратешком партнерству са Руским железницама. Осим тога, Михајловићева наводи да ће се у Москви разговарати и о даљој сарадњи, али и о продужењу рока за повлачење руског кредита. Неће изостати ни политичке теме.
Шта тачно подразумева Меморандум о стратешком партнерству са Руским железницама?
— Руске железнице су међу најбољима на свету. У последњих годину и по дана кренули смо у модернизацију пруга, и то на Коридору 10. Руски кредит који нам је на располагању је и опредељен пре свега за север и југ Коридора 10, за реконструкцију барске пруге и набавку возова.
После недавне посете директора Руских железница Владимира Јакуњина схватили смо да диспечерски центар Железница Србије који је направљен пре више од 35 година, ни приближно не одговара новим технологијама. Тада смо разговарали како да нађемо начин да проширимо сарадњу и да та сарадња буде везана управо за модернизацију нашег диспечерског центра. Имамо у железничкој инфраструктури и проблеме са пројектима, па смо решили да видимо како да повежемо Руске железнице и наш Центар за израду пројеката (ЦИП) који и ради пројекте Железнице. То, и размена наших инжењера из структура железница је отприлике и садржај Меморандума. Са нашим руским партнерима смо успели да се договорили за само месец дана, јер смо знали шта хоћемо, и припремили смо тај меморандум. Меморандум јесте оквир, али ми немамо намеру да пустимо да се само потпише, па да чекамо месецима и годинама да се реализује. Очекујемо да ћемо већ до краја године имати израђену студију изводљивости везано за диспечерски центар, колико је то тачно новца, и шта све треба да се уради у њему. Овај меморандум је у области саобраћаја можда је и најважнија тема о којој ћемо разговарати у Москви.
Колико је досад од руског кредита Србија утрошила и на шта?
— Читав пројекат, који се састоји из пет фаза, вреди 980 милиона долара. Од тога је 800 милиона долара кредит Руске Федерације, а остало је из српског буџета. Утрошено је 65 одсто око изградње другог колосека пруге од Београда до Панчева, а у рад је већ пуштена пруга Голубинци — Рума. На северном и јужном делу Коридора 10 смо већ реализовали преко 70 одсто реконструкције пруга. Остала је деоница Стара Пазова — Нови Сад коју такође градимо из руског кредита и очекујемо да радови крену до краја године. Ова пруга је иначе део другог великог пројекта пруге Београд — Будимпешта, чију модернизацију смо договорили да радимо са Кином. То ће бити пруга која ће у просеку ићи не 120 већ 160 километара на сат.
Да ли то значи да стижемо прве оквирне рокове које су нам Руси дали за повлачење кредита?
— Ми кредит повлачимо сада. Не плаћамо камате, али је чињеница да један део тог кредита неће моћи да буде потрошен до 2017. године. Са руским амбасадором у Београду Александром Чепурином већ смо разговарали да овај кредит продужимо, дакле да не буде само 2017. година већ да га продужимо на још годину дана. Ако наставимо да радимо овим темпом, верујем да ћемо кредит у потпуности реализовати. Ово је прво улагање у српску железницу после 40 година, иако су и досад узимани кредити од других за које смо плаћали велике камате, а ништа није урађено.
За које би још пројекте Руси могли бити заинтересовани у Србији осим Железница? Да ли је тачно да их занима Телеком?
— Има доста могућности да побољшамо сарадњу са Русијом. Поред Железнице, можемо да радимо на томе и да наши грађевинари још више раде на руском тржишту. Разговараћемо и о извозу хране, воћа, поврћа и млека из Србије. С друге стране, Руска Федерација је у Србију уложила три милијарде долара у последњих десет година. У Србији ради 600 компанија мешовитог власништва, а око 300 компанија је потпуно у власништву руских компанија. Постоји заинтересованост за све што се зове инфраструктура и улазак у стратешка партнерства са великим предузећима. Не знам за разговоре о приватизацији Телекома, али мислим да увек треба разговарати о свему, јер се показало да та сарадња има одређене резултате. Нама значи свака руска компанија која би уложила у Србију. Постоји могућност да се директно разговара, то је једни начин да запослимо Србију, а је такође важно да се коначно вратимо на руско тржиште као грађевинари, по чему смо били врло препознатљиви у Русији.
Да ли ће питање енергетике, то јест снабдевања Србије гасом бити једна од тема у Москви?
— Министар енергетике Александар Антић са премијером Александром Вучићем имаће сигурно разговоре везане за енергетику. Јасно је да смо ми и раније користили руски гас, да га данас користимо и да ћемо га користити и у будућности. С друге стране, Србија је некако увек на крају дотока гаса који сада добијамо преко Украјине и који нам често не одговара. Зато би Србији много значило када би могла да обезбеди још један правац одакле би добијала гас, када већ неће бити изградње „Јужног тока“. Не знамо шта ће бити са „Турским током“ и шта ће се дешавати у наредном периоду, а то је све стратешки важно за Србију. Србији је стратешки важно да је складиште гаса у Банатском двору пуно, а у њему је такође руски гас. Морамо да будемо спремни за ову зиму, али и на дужи рок треба да видимо како се питање гаса геополитички одвија, јер питање гасовода одавно није само питање економије.
Да ли наша економска сарадња са Русијом може да смета ЕУ или да утиче на наше односе са њом?
— Сарадња Русијом не би смела да утиче на европски пут Србије. Србија је јасно рекла неколико пута, и такву политику води и наш премијер Александар Вучић, да ми хоћемо добре односе и са Русијом и са Кином, али да је наш стратешки пут и циљ Европска унија. Србија жели у ЕУ јер желимо нашу земљу да уредимо по стандардима који важе у Европи. Али, то не значи да нећемо да радимо са Руском Федерацијом јер, на крају крајева, говорила сам о инвестицијама Русије у Србији. Али, морам да кажем и да 80 одсто робне размене Србија има са земљама Европске уније.
Ако већ кажете да ЕУ дефинитивно наш пут, да ли се према нама у овом тренутку понаша неодговорно због условљавања око отварања преговарачких поглавља?
— Србија жели да буде ЕУ због нас самих и зато усклађујемо наше законе са европским стандардима. И када доводимо стране инвеститоре тражимо да се овде поступа у складу са прописима и стандардима ЕУ. С друге стране Европа има своје проблеме, пратимо како се понашају на теми миграната, али не можемо да утичемо на ЕУ. Да ли ће као што је обећано до краја године бити отворена и прва преговарачка поглавља није до нас. Ми треба да урадимо оно што је до нас, а то је да у Србији уведемо све стандарде који важе у ЕУ. И то радимо због наших грађана, а не због ЕУ.
Да ли је премијер погрешио што није сада расписао ванредне парламентарне изборе?
— Када бисмо посматрали само СНС, волели бисмо да идемо на изборе, јер бисмо добили још веће поверење грађана. Али у тренутку када водимо битку да Косово не постане члан Унеска, када водимо тешке преговоре са Приштином, када спроводимо економске реформе, у интересу Србије јесте да не буде ванредних парламентарних избора. И због тога је то мудра одлука премијера и лидера СНС-а Александра Вучића, који ову одлуку није донео у интересу наше странке, већ у интересу Србије. Значи боримо се да Косово не уђе у Унеско, да се на прави начин примени Бриселски споразум, боримо се за Заједницу српских општина јер је то за нас питање опстанка наших људи на Космету.
Кад смо већ поменули Унеско, како светска заједница не може да разуме да је у питању српска културна баштина?
— Прво желим да захвалим Русији на њеној принципијелној политици када је Косово у питању. Када је реч о српским црквама и манастирима на Косову, они су српска, али и европска културна баштина. Друго, сетите се они слика рушења и паљења наших светиња. Не може неко ко се пењао на крст, ко је исписивао графите „ИСИС“, ко је уништавао сада да буде њихов власник и чувар. У Србији држава није власник римокатоличке, ни јеврејске, ни исламске, ни српских цркава, већ су те цркве власници. То показује да Србија нема никакве комплексе, јер улазак Косова у Унеско јесте лечење једне врсте комплекса. Управо зато не могу да разумем Црну Гору и Македонију који су гласали за улазак Косова у Унеско. Не могу да схватим да људи који живе ту поред нас сматрају то нормалним.
Деклерација о стратешком партнерству Србије и Русије, поред трговинско-економских елемената, у себи садржи и питање сарадње о Косову. Да ли ће Косово бити тема у предстојећој посети Москви?
— То су питања о којима ће разговарати премијер Александар Вучић и председник Русије Владимир Путин. Ми министри, свако у свом ресору, радићемо свој посао. Била бих јако задовољна уколико би од свих привредника које водимо, а у Москву водимо заиста велики број, бар троје или четворо је успело да договори неки нови посао. Јер то су конкретне ствари, то су нова радна места, то је будућност. Србија је само у другом кварталу повећала БДП за један одсто, превасходно захваљујући грађевинарству. Зато би било јако добро да се наши грађевинари врате на руско тржиште.
