Да ли је Влада Републике Српске одлуком да прекине сарадњу са Судом, Тужилаштвом и Агенцијом за истраге и заштиту Босне и Херцеговине (СИПА), због упада припадника ове агенције у институције РС и хапшења без знања МУП–а РС, коначно прешла Рубикон?
Хоће ли „хладни рат“ који већ дуже време влада између власти у Републици Српској и власти у Сарајеву овај потез претворити у „врући кромпир“ и у чијим ће рукама он завршити? Много питања, а мало одговора. Тек чињеница је да после овакве одлуке Владе Републике Српске ништа више у Босни и Херцеговини неће бити исто.
Да ли ће високи представник, то јест Канцеларија ОХР–а, ту ситуацију искористити да примени такозвана „бонска овлашћења“, знаће се после консултовања са међународним партнерима. Ово је изјавио први заменик високог представника Брус Бертон додајући да високи представник никада не би спекулисао о коришћењу „бонских овлашћења“, али да је за ОХР неприхватљиво да једна институција на нижем, ентитетском нивоу оконча сарадњу са једном државном институцијом.
Власт у Републици Српској, која се нашла у унакрсној паљби између власти у Сарајеву и представника међународне заједнице БиХ, нема дилему да је потезом СИПА прекршен Устав БИХ и Републике Српске, јер о својим намерама нису обавестили МУП Републике Српске, што би по важећем највишем правном акту морали да ураде.
У том контексту своју одлуку да прекину сарадњу са Судом, Тужилаштвом и СИПА сматрају исправном, чак и неопходном.
Председница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, која данас борави у Бриселу на разговорима са комесаром Европске уније за проширење Јоханесом Ханом, касно синоћ је изнела информацију да постоји листа на којој је неколико функционера из Републике Српске које би високи представник у БиХ требало да смени. Она је поручила да је за Републику Српску Дејтонски споразум трајна категорија, као што је и Република Српска у оквиру Дејтонског споразума и свега што је добила тим споразумом.
„Очигледно је да су ствари које се овде дешавају смишљене и планиране са циљем развлашћивања Републике Српске и сигурна сам да ће то оставити последице“, рекла је Цвијановићева.
Аналитичарима из Бањалуке тешко је да прогнозирају Како ће се даље развијати догађаји. Сагласни су у једном — ситуација је деликатна. Милош Шолаја, професор међународног права на Бањалучком универзитету, каже да је једно сигурно — напетост и неразумевање уз неусклађивање ће се наставити.
„Проблем је у томе што постоје две Републике Српске. Једна седи у Сарајеву, а друга у Бањалуци“, каже он, алудирајући на чињеницу да представници српске опозиције у Парламенту Републике Српске, који су део власти у Сарајеву, нису подржали одлуку Владе Републике Српске.
Шолаја каже да је потез СИПА био само покушај да се докаже да је централизација БиХ пут ка умањену Републике Српске. У том контексту он мисли да је то била лоша порука која неће довести до помирења. Каже да високи представник може да донесе одлуку о смени Владе Републике Српске, или њеног председника, али додаје да би њено спровођење ишло врло тешко. У Републици Српској такву одлуку нико не би прихватио.
„У том случају би морали да се траже методи принуде, дакле силе којом би се то спровело. Ту је велико питање ко је та сила? Таква полиција у БиХ не постоји. Војне снаге БиХ су готово занемарљиве, али шта год да се деси употребом силе то би створило отворени конфликт, који би могао да изазове и људске жртве. Зато не верујем да ће високи представник да се усуди да донесе такву одлуку, иако постоји перцепција да он има таква овлашћења“, каже Шолаја.
Уз то он подсећа да су „бонска овлашћења“ политичка одлука која има правне могућности, што је по њему врло дискутабилно. У међувремену, босанска штампа пуна је наслова да је, председник Републике Српске Милорад Додик „извршио државни удар“ и да је СИПА имала све надлежности да уради оно што је урадила, те да ниједан правни акт није прекршен. Анђелко Козомара, политички аналитичар из Бањалуке, сматра да је Влада Републике Српске исхитрено реаговала и да је требало да се држи најављеног референдума.
„Ово је непријатан тренутак за обе стране. Овај поступак је био демонстрација силе Сарајева да они по законима БиХ могу да хапсе осумњичене за ратне злочине и за организовани криминал и без асистенције МУП–а Републике Српске. Тиме су послали јасну поруку и Додику и Влади Републике Српске и МУПУ–у да се спремају да то раде и у неким другим примерима, не само кад је реч о ратним злочинима“, каже он.
Према његовим речима, нема одговора на питање шта ће се десити ако СИПА сутра поново закуца на нечија врата.
„Хоће ли МУП тада на њих да пуца? Хоће ли између себе да се поубијају браћа — једни из СИПА, други из МУП–а? Мудрије је било да се реаговало на друкчији начин и друкчије одговорило на ову провокацију из Сарајева“, каже Козомара.
Он напомиње да није добро што су западне дипломате потпуно занемариле Републику Српску, а верује да високи представник неће „рушити самог Додика“, већ ће кренути да хапси његове блиске сараднике како би га дискредитовао и удаљио од представника међународне заједнице.
Припадници СИПА, према налогу Тужилаштва БиХ, спровели су прекјуче на подручју Новог Града опсежну акцију у вези са процесуирањем ратних злочина, током које су извршени претреси у згради Општине Нови Град, у Полицијској станици Нови Град и комуналном предузећу „Комус“ и ухапшено пет Срба.
Влада Републике Српске је на ово реаговала доношењем одлуке да прекине сваку сарадњу са тим институцијама, што је Народна скупштина Републике Српске подржала. Посланици су подржали закључке клубова посланика СНСД–а, ДНС–а, СП–а и Српског демократског слободног клуба, у којима се наводи да је СИПА у Новом Граду прекршила уставе Српске и БиХ, те непотребно угрозила интегритет Министарства унутрашњих послова Републике Српске и узнемирила грађане и јавност.