Током састанка у Багдаду 27. новембра, Мекејн је рекао премијеру Хајдеру Абадију да се о тој одлуци „не може преговарати”, тврди Анан Фатлави, шефица опозиционог Ирада покрета.
„Сто хиљада страних војника, укључујући и 90.000 из Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Катара и Јордана, и 10.000 војника из Америке биће распоређено у западним регионима Ирака“, тврди шефица Фатлави.
Она је додала да је Ирачки премијер протестовао због таквог плана, али да му је речено да је „одлука о томе већ донета”.
Мекејн и његов колега јастреб сенатор Линдзи Грејем позивали су да се утростручи број америчких војника распоређених у Ираку на 10.000, а такође заговарају слање истог броја војника у Сирију да се боре против ДАЕШ-а. Американци би подржали 90.000 војника међународних копнених снага које би претежно чинили сунити из арапских земаља попут Египта, Турске и Саудијске Арабије.
„Овај регион је спреман да се бори. Овај регион мрзи ДАЕШ. Цела регија жели да Асад оде. Дакле, постоји могућност да се под америчким вођством ураде две ствари: да се зада ударац ДАЕШ-у и да се Асад примора да оде“, тврдио је Грејем током заједничке посете Багдаду у новембру.
„Саудијска Арабија, Египат, Турска — имају регионалне армије и они ће ићи у борбу ако оставимо уклањање Асада на столу. Већина борбе одвијаће се у региону, додао је он.
BREAKING: Baghdad calls Turkish troops in Iraq ‘incursion’, demands immediate withdrawal https://t.co/3Lrcuo808Z pic.twitter.com/TLTTRxkOFf
— RT (@RT_com) December 4, 2015
САД тренутно има око 3.600 војника у Ираку, укључујући и 100 војника распоређених за специјалне операције. Бела кућа оклева да изврши велику копнену операцију, наводећи као разлоге велике трошкове и губитак људства као и могуће политичке последице онога што ће амерички противници представити као још једну западну инвазију на арапски свет.
Мекејн-Грејемов план такође представља ризик од директног сукоба између коалиционих снага, с једне стране, и Русије и Ирака, с друге, који и војно помажу Асадову владу и не могу остати изван борбе.
То додатно добија на значају после обарања руског бомбардера на турско-сиријској граници, што Москва сматра забијањем ножа у леђа.
Багдад је такође забринут због турског присуства на својој територији након што је Анкара послала трупе у западни Ирак и одбила да их повуче, упркос ирачким протестима.