Британски медији пишу да је разлог томе жеља Америке да се добије на времену како би се „стишале страсти“ између Турске и Русије, након инцидента са Су-24. Такође, Немачка, чији је Бундесвер добио једногодишњи мандат за борбу против ДАЕШ-а, намерава да Турској доставља обавештајне податке о Сирији и Ираку у ограниченој мери. Берлин се, наводе немачки медији, плаши да ће Анкара злоупотребити добијене информације како би гађала положаје Курда.
Да ли је Турска, након обарања руског авиона и даље поуздан партнер земаља-чланица Северноатлантског савеза, или је овај потез Анкаре, иако званично подржан од стране НАТО-а, ипак изазвао подозрење њених савезника?
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да је Турска већ дуже време у колизији са водећим НАТО силама.
„Турска се окренула од ’кемализма‘ ка ’исламизму‘ и покушава да постане самостални фактор на Блиском истоку. Она настоји да потпуно изађе из америчке сенке, а то се сигурно не допада Сједињеним Државама, које на своје савезнике гледају као на млађе, а не на равноправне партнере“, каже Анђелковић.
То је, сматра аналитичар, само наизглед добро, јер непредвидивост Турске представља велику опасност за регион.
„Реално се може очекивати хлађење односа на релацији Вашингтон — Анкара, јер се ту ради све мање о правом савезништву. То, међутим, не треба превише да нас радује јер је Турска показала спремност да се врло агресивно понаша и од ње прети велика опасност свим земљама Балкана и Блиског истока“, поручује он.
„Турска може да увуче Запад у конфликт са Русијом ради пословних интереса турске владајуће елите и ради њихових исламистичких, фанатичних идеја. Запад је прагматичан и не воли такву врсту поигравања са сопственим интересима“, наводи Анђелковић. Аналитичар каже да обарање руског авиона од стране турске авијације сасвим сигурно плаши Запад.
И политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да Турска начелно има подршку НАТО-а, али да је та подршка, у светлу нових околности, под великим знаком питања.
„Чини се да ће Ердоганова самовоља и неспособност да прихвати сву моралну и политичку кривицу због инцидента са руским авионом свакако револтирати западне савезнике, пре свега оне у Европи. Не треба занемарити чињеницу да Русија заједнички наступа са Француском у односу на ДАЕШ (Исламску државу) и мислим да ће Европљани на Турску гледати са доста резерве, узимајући у обзир и околност да Турска покушава врло вешто и перфидно да тргује са питањем избеглица. Она одбија да затвори границе са Сиријом, што води већем приливу избеглица и што је једна врста притиска на Европу и њене спољашње границе“, каже Станковић за Спутњик.
Наш саговорник мисли да ће Европа ће Анкаром и убудуће имати читав низ отворених питања јер ће, како каже, Турци трговати и да неће мало новца тражити као компензацију за смештај избеглица. Европљани, подсећа Станковић, нису у завидној економској ситуацији, нити су склони томе да се лако одричу новца.
„Земље НАТО-а ће, у начелу, стати уз своју чланицу, али ту генерално неће бити велике толеранције за турске испаде. Са друге стране, Русија им је потребна као партнер у борби против ДАЕШ-а, због моћне војске и врло добре обавештајне службе. Такође, Москва може бити партнер европским земљама и Сједињеним Државама у успостављању трајног решења у Сирији, јер од свих земаља које су заинтересоване за решење сиријског конфликта, Русија овом тренутку има најбољи контакт са Башаром ал Асадом“, каже Станковић.
Аналитичар верује да су једно оштра реторика Запада, економске санкције и прича о затегнутим односима, а нешто сасвим друго је ситуација на терену и фокус на уништење ДАЕШ-а. Тај циљ се, сматра Станковић, може остварити само заједничким снагама, а потез Турске, као чланице Алијансе, свакако није добар пут ка његовом остварењу.
