Лидер терористичке организације ДАЕШ–а Абу Бакр ел Багдади други је на „Тајмовој“ листи личности године, одмах иза немачке канцеларке Ангеле Меркел. Директорка америчког недељника Ненси Гибс објаснила је овај избор, који је многе изненадио, тиме што критеријум нису само узорне личности и да је у прошлости и Адолф Хитлер изабран за личност године. Лидер ДАЕШ–а је на листу доспео након терористичких напада које су следбеници ове организације починили по свету, од којих су највећи утисак на западно јавно мњење оставили напади у Паризу.
Ко је Ел Багдади, лидер злогласне организације?
Супротно харизматичном вођи Ал Каиде Осами бин Ладену, Ел Багдади, или Ибраим Авад Ибраим Али ел Бадри, како гласи његово пуно име, дискретан је лидер организације која је за неколико година успела да освоји већину Ирака и Сирије и привуче џихадисте из читавог света. Због ретких појављивања у јавности назван је „невидљиви шеик“.
Свет га је открио 29. јуна 2014. године, када је прогласио калифат такозване Исламске државе Сирије и Ирака, у једном од ретких јавних појављивања у џамији у ирачком граду Мосулу.
Пројекат такозване Исламске државе, међутим, осмишљен је много раније као одговор на америчку инвазију Ирака. Њено оснивање први пут је најавила Ал Каида у октобру 2006. године:
„Ваша браћа вам обзнањују оснивање Исламске државе у Ираку како би заштитили нашу веру и наше вернике… Ево радосних новости из Месопотамије, земље калифа. Нека нас Бог ослободи крсташа и сефевида (шиита). Биће то снажан штит за заштиту сунита и јединство Месопотамије.“
Сукоб са Ал Каидом
Разлог за оснивање нове државе, за Ал Каиду, јесте заштита сунита у Ираку, које је понизила и растурила окупациона сила — Сједињене Америчке Државе и њихови савезници, „Јевреји“ и „Иранци“.
„Нека омражени агресори и окупатори (Американци) и отпадници (шиити) знају да нам је крв сунита драгоцена и да неће више бесмислено да буде проливана. Суочићемо се са сваким изазовом захваљујући божанској снази, а (наша) освета ће бити снажнија, озбиљнија и неће знати за границе. Нека знају да су Багдад Ел Рашида (Харун ел Рашид, најпознатији багдадски калиф који је ратовао против Византије), земљу калифа, основали наши преци и да ми настављамо да на њој истичемо заставу јединства, заставу наше државе“, пише у саопштењу Ал Каиде из октобра 2006. године.
Као шеф ДАЕШ–а именован је Абу Омар Ел Багдади, који је у априлу 2007. године прогласио оснивање „владе“ коју је представио као „прву исламску администрацију“ Ирака након пада режима Садама Хусеина, чија је прва мета била нова Влада Ирака.
Период који је уследио обележио је сукоб Ал Каиде и других радикалних групација унутар ДАЕШ–а, који се завршио расцепом. На чело организације 2010. године ступио је Абу Бакр Ел Багдади који је одбио да призна лидера Ал Каиде Ајмана ел Заваирија. Заваири је био против тога да се ДАЕШ прошири на Сирију, већ да џихадисте у овој земљи предводи други огранак Ал Каиде, Фронт ел Нусра. Амбиције Абу Бакра су биле веће.
Стидљив и без харизме
О младости лидера ДАЕШ–а се не зна много — по једној верзији радикализовао се још за време Садама Хусеина, а по другој по доласку америчких трупа. У младости је био члан „Муслиманске браће“, египатске панисламистичке организације, да би се касније приклонио салафистима. Памте га као стидљивог, без харизме и без амбиција. Посветио се изучавању верских списа и постао доктор теологије.
У тренутку америчке инвазије Ирака 2003. године био је имам у џамији у Самари. По окупацији Ирака укључио се у борбу против америчких снага и основао војну фракцију. Већ следеће године завршио је у злогласном америчком затвору Буки, близу границе са Кувајтом, који је постао познат као место где су се радикализовали будући лидери ДАЕШ–а.
Амерички затвори, од којих су најпознатији Абу Граиб и Гвантанамо, у којима су Американци примењивали најразличитије методе физичког и психичког злостављања затвореника, кршећи све постојеће међународне конвенције и законе ратовања, били су прави расадници будућих џихадиста.
Багдади се у затвору упознао са лидерима Ал Каиде, који су га упутили у стратешке и идеолошке циљеве организације. По изласку из затвора придружио се ДАЕШ–у и четири године касније постао њен лидер. САД су га 2011. године означиле као терористу и понудиле 10 милиона долара за информације које би помогле његовом хапшењу.
У тренутка када се попео за говорницу џамије у Мосулу да прогласи оснивање такозване Исламске државе Ирака и Леванта, та организација је већ стекла контролу над значајним делом сиријске територије и израсла у озбиљну војну и политичку силу на Блиском истоку.
