Ниједна од две велике странке нема потребну већину и неизвесно је да ли ће језичак на ваги, Мост, независна листа, превагнути на страну социјалиста или конзервативног ХДЗ-а. Иако су многи аналитичари склони мишљењу да Хрватску очекују нови избори, политички аналитичар Давор Ђенеро за Спутњик каже да још има шансе да власт буде формирана у законском року.
„Формирање владе је неизвесно пре свега зато што трећи, одлучујући блок чине политички неискусни људи чије је реакције немогуће предвидети. Могуће да они или неко други повуче ирационалан политички потез. Криза за сада није озбиљна, страшно би било да се влада не формира до априла, и да се тек у мају или јуну одрже нови избори“, каже Ђенеро.
Он додаје да се криза може завршити тиме да председница републике одмах пресече и распише нове изборе. То је могуће, каже он, али могуће је и да, након што је СДП најавио да не жели да учествује у Мостовом пројекту владе у којој би била сва три политичка блока заједно, лидери Моста пренебрегну вољу доброг дела својих бирача и направе коалицију са ХДЗ-ом.
„Услов за ту коалицију био би да председник ХДЗ-а Карамарко не буде премијер, већ да се председник Владе нађе у некој неутралној, стручној особи. Засад није јасно која од двеју варијанти ће се остварити“, наглашава хрватски аналитичар.
Представници Моста су у врло тешкој ситуацији, јер су мандате освојили критикујући и власт и опозицију. Ако се приклоне социјалистима, разочараће десно бирачко тело, и обрнуто. Међусобне оптужбе и тешке речи између централних блокова настављене су и у постизборном вакууму, а коалиција Мост се поприлично заљуљала.
„Нови избори не би били пораз, они су само непотребан трошак. Оваква политичка блокада дешава се и у другим државама. За сада ми још увек нисмо искочили из европских норми. Сетите се колико је дуго у врло консолидованој Немачкој трајало дефинисање коалиције. Таква ситуација је у парламентарним демократијама уобичајена. У Белгији траје и по годину дана“, подсећа Ђенеро.
Иако су мањине у кампањи јасно показале коју опцију сматрају партнерском, и њих је захватила грозница постизборне комбинаторике. Представницима Срба сметало је што у коалицији око ХДЗ-а има странака које пропагирају усташтво, а касније су представници исте странке одвојено, тајно ишли на консултације са председницом државе. Ипак, саговорник Спутњика је сигуран да ће ХДЗ-у, ако формира владу, прићи све мањине.
„За разлику од социјалиста, који само имају пристојнију реторику, а не и битно другачији став према мањинским правима, ХДЗ зна да због европских обавеза мора да у свакој администрацији коју формира обухвати и припаднике националних мањина. Колико год опозиција имaла грубљу реторику, то ће се променити оног момента када буду формирали владу“, оцењује Ђенеро.
Уставни рок за формирање Сабора је 14. децембар. Ако парламент не буде конституисан, то још увек не значи да морају да буду расписани нови избори за крај јануара или почетак фебруара.
Очекује се да ће председница Колинда Грабар Китаровић после сутрашњих консултација коначно неком поверити мандат за састављање владе. Он ће имати максимално 60 дана за њено формирање. Ако не успе, председница може мандат да повери другом блоку. Ако и у наредна два месеца не падне договор, Хрватску на пролеће очекују нови парламентарни избори.
Иако саговорник Спутњика сматра да Хрватска није у политичкој кризи, чињеница је да од осамостаљења те државе формирање владе никада није било оволико неизвесно. Чини се да је трећа опција, на коју су се коначно одважили гласачи, заправо закомпликовала прилике. Иако део Европске уније, хрватско друштво још није спремно за велику коалицију коју у развијеним демократијама чине најјаче странке, без обзира на идеолошке разлике. Хрватско друштво остаје дубоко балкански поларизовано.
