Трећу недељу после парламентарних избора у Хрватској, нова влада у овој најмлађој чланици ЕУ још није формирана. А нема ни назнака да ускоро хоће. Такође, како се одмиче време од одржавања избора тако се и коалиција Мост — без које нема владе — осипа и све више показује пукотине.
Једно од најзвучнијих имена са ове листе независних кандидата градоначелника и начелника општина Драго Пргомет избачен је из коалиције јер се на своју руку састао са председником СДП-а и важећим премијером Хрватске Зораном Милановићем. Пре овог избацивања, према аналитичарима, била је готово виђена влада Моста са коалицијом око СДП-а и мањинама међу којима су и три српска заступника. У међувремену је Пргомет направио своју партију. Вођа Моста Божо Пертов и даље инсистира на великој коалицији Моста, ХДЗ-а и СДП-а.
Поларизација и плурализација
А шта су хтели и шта хоће грађани Хрватске? Шта они очекују од нове хрватске владе? И шта су очекивали приликом гласања?
Професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић је недавно у интервјуу Спутњику нагласио да су хрватски избори показали два преовлађујућа тренда. Први је поларизација на две велике странке, али и други, тренд плурализације.
Из његових доцнијих изјава види се да Јовић понавља како би грађани Хрватске да су желели велике промене дали Мосту 115 а не 19 заступничких места у хрватском Сабору. Дакле, да гро грађана није уверено да им још требају толико радикалне реформе. Међутим, како сугерише професор Јовић, и да се чини да је сазрело време за нов приступ у политици, али да малу снагу имају треће опције.
Те треће опције имају малу снагу јер, као и Мост, очигледно нису утемељене на озбиљнијем и хомогенијем програму, него су ад-док експерименти, тако да кажемо. Као и Иван Вилибор Синчић који је на прошлим хрватским председничким изборима направио запажен резултат, тако је и Мост на парламентарним изборима још више све изненадио. Но, чини се да је највише изненадио себе, јер нису знали шта ће са победом.
Шта је сазрело у Хрватској?
Као што је резултат Синчића на парламентарним далеко слабији него на председничким изборима, тако постоји опасност и да на могућим поновљеним изборима у Хрватској и Мост прође лошије. Свакако, постоји и могућност да се на тим евентуалним поновљеним изборима појави још нека нова политичка снага и да се тако настави тренд плурализације.
Међутим, важно питање је да ли је поларизација хрватске на оне окупљене око ХДЗ-а односно Домољубну коалицију и оне окупљене око СДП-а односно коалицију Хрватска расте, стварна поларизација или представља лице и наличје Туђманове политике?
Наиме, Зоран Милановић и још владајући СДП су пре избора већ били виђени као прошлост што се тиче управљања Хрватском, али су делимично модификованом реториком из деведесетих успели да опстану, па и да евентуално поново добију мандат за формирање владе.
Током кампање за избор саборских заступника готово да није било разлике између ХДЗ-а и СДП-а. Односно, кључна национална питања су на моменте и жустрије бранили СДП-овци него Карамаркови ХДЗ-овци. И то је донело резултат.
Ако су грађани Хрватске дали ХДЗ-у и СДП-у највећи број гласова, говорили ли то да један озбиљан део хрватског друштва или гласа стихијски за ове две странке или стварно у Хрватској можеш освојити власт само са реториком из деведесетих? Мост у новој влади или Мост са много више од 19 мандата на неким новим изборима, даће одговор на питање зрелости хрватског друштва.
