Ако је пре двадесет година Дејтонским споразумом окончан рат у Босни и Херцеговини, две деценије касније захтеви за његову ревизију, усмерени углавном на штету једног ентитета — Републике Српске, повод су за нове тензије.
Према писању медија, свих осам посланичких група, колико их има у Европском парламенту, спремило је своје резолуције о изменама Дејтонског споразума, од чега је само једна, коју је припремила посланичка група „Европа, нација, слобода“, за очување изворног Дејтона.
Спољнополитички одбор ЕП, који ће разматрати резолуције, усагласиће једну верзију за коју ће посланици гласати. Верзија која буде усвојена представљаће и заједнички став Европе по овом питању. Судећи према ономе што се најављује, очекивано је да резолуција која буде усвојена буде заснована на жељи да се постојећи Дејтонски споразум ревидира, односно разгради у корист централизације БиХ и смањења надлежности РС.
Младен Иванић, бивши председник Владе Републике Српске, изјавио је на панелу одржаном у Београду поводом 20 година од потписивања Дејтона да је то засад једини могући оквир, који, како је навео, сам по себи није проблем.
„Разумни људи ће у сваком правном оквиру наћи решење ако то желе. Неразумни људи ни у најидеалнијем правном систему неће моћи да функционишу“, сматра он.
Иванић је рекао да отварање приче о Уставу у старту значи озбиљне проблеме.
„У БиХ у овом тренутку постоје три визије Босне које нису блиске. Једна од њих је доминантно формирана код партија које седиште имају у Сарајеву и подразумева БиХ са једним председником, владом и парламентом, дакле БиХ без ентитета“, казао је он и додао да је у Бањалуци потпуно друга визија — независна РС, док је у Мостару визија усмерена на стварање трећег ентитета.
Иванић је напоменуо да се, када се отпакује прича о Дејтону, одмах отварају три екстремне визије, што нас све враћа на деведесете.
Према писању медија, најактивнији у акцији „разградње“ Дејтонског споразума у ЕП су посланици из Хрватске.
Потпредседник посланичке групе „Европа нација и слобода“ Харалд Вилимски из Слободарске партије Аустрије, изјавио је да ова посланичка група у ЕП чврсто заступа дејтонска решења ценећи политичку реалност у БиХ.
„Неизабрани политички ауторитет употребом бонских овлашћења намеће законе и декрете супротне Анексу 10 Дејтонског споразума, који немају реалну законску основу. У питању је само блеф, који је високи представник запаковао у правни језик да би наметнуо одлуке без икакве могућности жалбе. То је јасан доказ да је БиХ протекторат, а не демократска земља каква треба да буде. Наша резолуција тражи од међународне заједнице да заустави ово нарушавање суверености и подсећа на резолуцију Парламентарне скупштине Савета Европе 1384 од 23. јуна 2004. године, која јасно наводи да је овакав став високог представника непомирљив са демократским принципима“, изјавио је Вилимски.
У тексту резолуције ове посланичке групе у ЕП позива се на заустављање и наметање одлука путем правосудних институција са нивоа БиХ и на поштовање Дејтонског споразума као међународног правног документа.
Иако се очекује да ЕП усвоји кохерентан документ, Вилимски је уверен да се то неће десити. Он је рекао да њихова резолуција подсећа на чињеницу да је Дејтонски споразум значио крај рата и да је креирана држава у складу са женевским и њујоршким принципима из септембра 1995. године.
„Измена дејтонског оквира, односно Устава БиХ, и даља централизација БиХ довеле би до ужасних последица“, закључио је он.
За разлику од Вилимског, чланица посланичке групе социјалиста и демократа у Европском парламенту Тања Фајон сматра да две деценије од потписивања Дејтонског споразума сви треба да се ангажују како би помогли реформи Устава БиХ, не би ли држава била функционалнија.
Резолуција о Дејтону, која буде усвојена у ЕП, нема обавезујући карактер.
