„Америчка економија се прибрала, инфлација и даље не расте, али је незапосленост пала (не може много ниже од садашњих 5 одсто) и постоји солидан раст БДП“, каже за Спутњик Славиша Тасић, професор економије на америчком Универзитету Мери, појашњавајући зашто су Федералне резерве САД повећале референтну каматну стопу први пут након 2006. године.
Плутање новца
Америчка референтна каматна стопа, додаје професор Тасић, пуних седам година била је на практично нултом нивоу (0-0.25 одсто), што је била историјски специфична ситуација. Пошто се, како каже, економија није брзо опорављала, а инфлација је упорно била испод уобичајеног нивоа од 2 одсто, камата је све то време држана на нули.
„Релаксирана монетарна политика је донела обиље новца које је ’плутало‘ светским тржиштима, што је водило расту вредности разних врста имовине (акције, некретнине, обвезнице…). То се видело и у Србији, јер је цена дуга од 2012. досад пала за 3-4 процентна поена (кад говоримо о 10-годишњим еврообвезницама)“, констатује за Спутњик Ненанд Гујаничић из „Вајс брокера“.
Оваква одлука је и за економисту Дејана Шошкића, бившег гувернера Народне банке Србије, сигнал да се коначно америчка привреда опоравља и да ће тај опоравак са собом по правилу водити ка томе да и друге привреде које су ослоњене на америчку имају прилику да опораве и своју економску активност. С друге стране, упозорава Шошкић, треба бити свестан чињенице да сам тај опоравак у Америци још увек није довољно јак.
За и против
Камата се, како појашњава Славиша Тасић, подиже обично кад је економија прегрејана. У САД су, како каже, индикатори различити.
„Инфлације нема (што значи није било потребно повећање камата), али могуће је да су неке друге цене надуване (берза и некретнине), иако за те ствари не постоје прецизни индикатори. Скуп долар је такође био аргумент против подизања камата; а преко скупог долара и јефтина нафта и друге робе“, додаје Тасић, сматрајући да је било аргумената и „за“ и „против“.
Није нормално да каматне стопе буду нула или близу нула одсто, констатује Дејан Шошкић, и истиче да је нормално да новац нешто вреди, односно да се плаћа цена позајмљивања.
„Сваки раст тих каматних стопа у доларима значиће, поред осталог, и притисак на друге валуте, пре свега на валуте земаља у развоју“, прецизира Шошкић.
Он подвлачи да би по правилу требало очекивати наставак околности у којима евро има више разлога да слаби у односу на долар него да јача, из простог разлога што у овом тренутку Европска централна банка управо примењује оне мере које је Америка примењивала од 2008. године.
Отуда то, додаје Шошкић, с једне стране слаби евро, што није лоше за европску привреду јер повећава конкурентност европске привреде на иностраним тржиштима, а с друге стране имамо нешто рестриктивнију монетарну политику у Америци.
„Дакле овај сад раст каматних стопа који ће се можда и следеће године наставити чини америчку валуту атрактивнијом, тако да ће вероватно доћи до сељења из евра ка долару, односно до јачања долара у односу на евро“, појашњава Шошкић. „Међутим“, додаје он, „добар део тих процеса и очекивања већ је уграђен у постојећи девизни курс, тако да се не треба изненадити да та померања и не буду претерано значајна у наредном периоду“.
Шта се даље може очекивати?
Од саме одлуке је, како тврди Гујаничић, битнији темпо даљег подизања стопе Феда, а то је сада тешко предвидети. Историја говори да САД упадну у рецесију годину-две дана након што почне подизање стопа. Дакле, све ће зависити од „финог подешавања“ Феда.
Славиша Тасић мисли да оваква одлука неће много тога променити јер је ово повећање већ уграђено у очекивања. Толико је дуго најављивано и спремало се за њега да су сви то већ уградили у планове и рачунали са тим. „Данас тржишта нису јако реаговала, очекивало се да се то догоди“, констатује професор Тасић.
„Кад говоримо о учесницима на тржишту (инвеститори у финансијске инструменте, робу и сл), сви се они понашају у складу са очекивањима у будућности. Стога је за инвеститоре много важније када се деси неки догађај који није очекиван, или се одигра на други начин него што је предвиђано (рецимо, да је сада било оштрије повећање стопе)“, тврди Ненад Гујаничић.
Док Дејан Шошкић мисли да је ово повећање референтне каматне стопе пре свега економска одлука, брокер Гујаничић каже да је одлука економски рационална и да је основни мотив економски, али да је свакако и политичка, без обзира на то што систем америчких централних банака представља независне финансијске институције.
